Дело

ВИЛА АНДОСИЛА И ПТИЦА НЕВИДИЦА

Ka д су виле на зборишту биле У горице код своје водице, У no ноћи под пуним месецом, Упита их птица невидица: Je л’ вас која кад y цркви била ? Све су виле једно говориле : Малена je и највећа црква, Кубе HPicKO a зидови тјесни ; У цркву ce не улази с крили, A без крила на муци je вила. Наш je олтар шири од ширина, Наши крсти вкши од висина ; He да с’ чути, не да ce видјети Наше бдеше и наше јутрење Ал говори вила Андосила . Чуј и мене, птицо невиднцо, Најмлађа сам, најзад имам гласа ! Кад зас aáse звона y недјељу Ja ce млада крадем од сестара, Свргнем крила, ка’ да нисам вила Beh дјевојче убого сироче, Пак допратим протопоп Недјељка Од шегова двора до мрамора, До мрамора прага црквенога, Отуд слушам протово појање, Свете рјечи, којмм pane лјечи.