Дело

Кад докона хришћанску литургу Изилази протопоп Недјељко Пак шегова замирише душа ; Ja старину y руку цјеливам Он десницом мене благосиља, A на мене нова крила расту. Кад долетим y коло вилинско Све ме друге и грле и љубе : „Андосила, ала сп нам мила ! Гдје си била те си тако мила? A миришеш ка’ да рајем дишеш." (Пз „Снохватнда“ Змајовинжх)

6

ДE I O