Дело

Пмена болестп што могу смрт да нанесу. Научни називи протумаченн Немачким, Мађарским и Српским језиком. Тако ce зове књпжпца г. Dr. Плдје Огљановпћа варошког среског лекара y Новом Саду. Г. ппсац je свој рад посветио y доброј п племенптој хршпћанској намерп. нарочпто „драгој му браћп свештеницшга“ с тог узрока, да не бп свештеницп, уписујући мртве душе y протоколе умрлих кубурилп са по њпх неразумљивим називпма латпнским, номачкнм п мађарским, но добпв послртшшу, да употребе горњу књижпцу као тумач и нашав помоћу ње назпв српски, да га уппшу. Тпм ће ce начпном, no мшпљењу г. писца, постићи тачност y заппспваау y дрквене матрпкуде које no кад кад. нмају велику важност : „снагу доказа “ y правничким одногиајима ' II допста, г. ппсад je y 198 случајева покушао да за латпнско пме ставп српскп назпв. надовезујући са свпм ум сно. да на том пољу прво треба да раде лекари. Г ппсац ce корпстпо народскпм нменима, затпм радовима Dr. Батута од српскпх, a Dr. Дежмана од Хрвадкпх ппсаца. Да бп ce могла одпста непрпстрасно оденити битна вредиост тпх назпва. мп смо je прочпталп с десна улево y намерп да ce уверпмо да лп разумемо поједпне српске назпве, na смо тек онда прочитали п латинско п немачко значеље, хе.хпм ce начином пувернлп да ли смо долста пзраз 'потпуно и разумели. Тнм начпном хтелп смо да видпмо, да лн ће, државни протоколи тако вођенп, иматп y будуће одпста ону „снагу доказа“ y одношајпла“ као што јето не само жеља г. иисца но u nama, јер доиста вубуримо на том пољу.. Овако расиатрајући књнжицу ту, мп смо наишли на неке пзразв -за које држпмо, да не само, да не ће имити ту бнтну вредност доказа' no да ће наотати једна мешавина ако ce буду употребљавалп. Нећу све побројатп но само неке ; „Лако просииање крви и Лупали смо главу овамо онамо шта лп то жоже да значи, u пајзад мал те нисмо пали на ту нехришћанску помпсао, дајетај бедник умро усљед крвавих ејакулација. Но поигго нам je ппак пзгледало да je то наше објашњење пзгледало и сувпше куражно mu смо решилп да то нишха друхо не може бптп, но да je покојнпк свршио свој чемерни жпвот y борби за опстанак ни од чег другог но од отворених шуљева гужњег цревета. Но ни једно нп друго не беше узрок. Ta нндивидуа са том посмртном дијагнозом ххатила je од хемоошлпје, т. ]. од урођене констнтуционе аномалпје да npu најмажој повредп профузно крвавп, те je најзад услед губитка крви или као што писац npeводи „нестаје“ крви отпутовала на други бољи свет.

143

КРПТПКА П БПБЛПOГРАФХIЈА