Дело

одушев.вењу застадосмо и оте нам ce и једном и другом пз уста «пст !" и заћутасмо. Недалеко од нас ишао je један човјек с погнутом главом и натученим шеширом, као и не пазећи на нас. Ми смо знали ко je био . . . Je л’ да ce сјећаш ? И мени je за ове двије године прилично досадно било. Хајде де, да сам имао каква посла, али овако да Бог сачува. Оно другова, што имам, радњим даном je y послу. С тога једва чекам када ће какав празник или неђеља. Па ипак ми ce догодило нешто, што мислим, да ће те интересовати. Кад прочиташ рећи ћеш : «Мостарска посла !” a тако и ja кажем. Али пошто ти никад ниси пмао прилике, да Мостар упознаш са сваке стране десет си година већ на страни ! зашшаће те. Ти ниси никад ашиковао, али онако под нашки. Ja сам ce за ово врррјеме до миле воље наашиковао. И ja сам налетио на лијепак. Па ниси можда ни знао, како лијепе комшннице пмаш. Тамо je на пријечкој страни : трећа тетврта-ли кућа од ваше. Двије су сестре. Оца немају, само матер и једног брата, терзију. Он пх храни. Сиротпња je. Једна собпца и готовна кућица, нешто тавана и одајнце, мало башчице ето, то je све, Па опет, како ме je то све, та сиротиња била занпјела ! . . . Особито она !... Ja знам да ћеш ce смијати, и чудно пспочетка изгледати, али слушај све ! Бнло je једне неђеље. Ja и cbpp моји другови искупили смо ce билн. Бијаше нас пет-шест. Шта ћемо радити ? Да ашикујемо ! повикаше. Браво ! одобрише и кренусмо ce. Све мислили на једно смислили, те ce упутисмо право твојим коншиницама. Ta то су хурије, та то су богиње, само да пх видиш, рече ми Мнлан. Хајде де ! рекох и ja. Ja их нисам знао и тада сам пошао вишв за љубав друштву, него радп какве забаве. И одосмо Када смо ce прнближили виђех поизда.ве како умакоше двнје дјевојке y једна врата. Милан одма потрча a за њим a ми сви.

8

ДE Л O