Дело
корист je толико већа што нам овај занимљиви дневник даје врло драгоцених података и за унутрашње и за иностране noслове суседне румунске државе. Сама je књпга, као што већ рекосмо, дневник («записи очевица»), и услед тога она има, поред одличне стране што нам сваки догађај износи y њсговој потпуној живости и непосредности, ii једну приличну ману, што je излагање без система, јер идо онако како су догађајн y времену постајали, a на жалост овој нензбежној већ мани свакога дневника ппсац ce ннје сетио да да помоћ и пакнаду y добро израђеном регистру. С тога ми при нашем излагању нећемо ићи оним редом који je y књизи. него ћемо издвајати поједине догађаје y свези, додајући где je потребио и пространија објашњења зарад оних наших читалаца којима политична историја овога времена може битн непозната. Што се тиче пптања о писцу, п ако нас не мучн радозналост опет ћемо рећи две три. Ппсац ce није потписао, a поред тога ни иначе не даје маха да ce можемо домислити ко би он био. To му je и с те стране олакшано што je цела књига само ређање поједшшх догађаја no датумпма и што ce скоро свуда избегава свака субјективна оцена, те ce сама пишчева личност не може ближе одредити. Али и ако je то све тако, опет с друге стране сама садржина изнесених ствари, изворни службени документи за које могу знати само државници који воде политпку, na поред тога још и приватна писма од разних владалаца, што све може бити непознато и самим државницима, наводе одмах на мисао да ова књига не би могла имати оваку садржпну, кад сам Краљ не би допустио да ce писац послужи његовом архивом. Осим тога имамо и једно место (једно једино y целој књизи) где писац нешто о себи казује. To je y предговору књпге y одељку I који има наслов «младост кра.ва Карола». Писац ту каже да он познаје румунскога краља од младости, да га je кроз дуги низ година могао пажљиво («mit beobachtendem Ange”) посматрати, и да га je последњи пут видео кад je краљу било педесет година (т.ј. 1889.). Спрам тога «очевидац” писац био би no свој прилици краљев васпитач, али његово би y књизи било само предговор и редакција, a сама садржина морала бн бити, што ce тиче избора градива.
20
ДЕ Л O