Дело

дело самога Кра.ва, ако не y свему, a оно извесно y избору многих важних докумената који су овде објављени. A кад већ тај део књпге не би могао битп без Краљева знања и одобрења, онда je несумњиво да je исто одобрење требало и за све остало. И онда ово наше задржавање код питања о писцу прелази 'круг обичне радозналости, и доноси нам један врло важан зак.вучак, то јест да за све мисли које y књизи налазимо о уставности и поштоваљу народних права јемчи u ауторнтет једнога краља, као и да исти тај кра.вевски ауторитет засведочава да ce на прилику штампа y Бечу и Пешти радо хоће да послужн тако званим «оцрњивањем», намерним пзвртањем ствари u лагањем. Huje мислимо ни мало на одмет узети на знање ову околпост. A изнесавши претпоставку да je можда васпитач кра.ва Карола пнсац редактор ове књиге, потребно je да поменсмо ii једну реч тога васпитача која одлично карактерише и њега п његовога високога ученика. Ha страни XVII предговора велн ce „ученик je топло прихватио демократску реч својега васпитача : да му ce ваља .својски иотрудити, да би му човечанство оиростило што je рођен као кнежевић и . I. Писац излаже врло укратко румунске прилике пре доласка Краља Карола. И ако немамо намеру задржавати ce нарочито на историји суседне пријатељске државе, опет мислимо да je потребно бар y најглавнијим цртама представити важније догађаје њене, и тиме ћемо отпочети, пуштајући самога писца. Положај Влашке и Молдавске сачувао je ове државе од потпунога османлијскога притиска. Турци ни y Влашкој ни y Молдавској иису имали мошеја нити имања. Тако ce и поред капитулација одржало увек нешто државнога живота, и ако су Турци no вољи намештали и скидали владаоце y Букурешту и Јашу. Обе су земље још понајвише страдале од грчкога Фаиаријотства. 1 ) У XVIII веку почињу Руси узимати y заштиту Влашку и Молдавску, и од 1768. до 1854. ове земље нздржа-

! ) До 1822. изређало ce за један век 36 Фанаријота кнежева. Поеле те године кнежевн су из домаћнх породицз.

ЈЕДАН ЛЕП ПРПМКР