Дело

Glasnik hrvatskoga naravosl o vnoga društva Urednik S. Brusina. Godina VI. Broj 6. Sa dve litografske tablice. Zagreb 1892 —1894. - Свеском овом, што je изашла крајем прошле године, попуњена je шеста (1892.) година. Садржп четнри рада, од којнх су прва два врло важан прплог за терцпјерну палеонтологпју угарске и хрватске земље. Први hoch наслов Notes préliminaires sur le groupe des Aphanotylus nouveau genre de 1’ horizon à Lyrcaca, et sur quelques autres espèces nouvelles de Hongrie. Hanncao ra je уредник, npo®. C. Бруснна. У њему он напомиње неколико новпх облика из већ познатпх угарских локалностп (Радманешт, Кенеза,- Кугг, околпна Блатног Језера ит.д.) Нашао пх je пршгаком упоређења са својпм тердпјернпм матерпјалом пз Хрватске, Славоније, Далмацпје нт.д., a оппсаће пх, заједно са још некпм угарскпм новпнама, доцннје. Главнп je део расправе новн род. коме je он дао име Aphanotylus. Долазп y Фамилију Valvatida п ту заузима отприлпке исто онако место као п подродовп плп родовп Cincinna Hübner, Tropidina H. et Adams, Gyro v his Fitcinger. Првоме je, као што je познато, љуштура чпграста, друтп пма мало уздпгнуту сшгралу a трећему je љуштура котураста. Обликом својим опомпње на Адамсов марпнски род Tinostoma. Од новога рода оппсане су трн спецпје : Aponotulos Cossmanni пз Kyna, Aph. Fuchs! Кенезе n Aph. adeorboides Fuchs пз Радманешта. Прве су две нове, a трећа je пдентпчна са већ раније описаном Фухсовом Valvata adeorboides. У расправп Fossile Foraminiferen von Markuševec, A. Frauzenan ■оппсује ФорамшшФере из маркушевачкнх конгериских слојева, који ce ■одлнкују, као што je већ једном поменуто, мноштвом разноликпх фосилнпх остатака. По пишчеву пспитпван.у, маркушевачку ФораминиФерску ■Фауну састављају поглавито неогенско-маринске специје, и, са изузетком неколпко родова, све припадају дубљпм зонама. Према разноликпм погодбама за живот и времену, мора ce узети, да ce ФораминиФере находе ла секундарном лежишту т.ј. да ce ннсу пстовремено развпјале са ®aуном мекушаца (коју je проФ. Бруспна писао*). Сдојеви марннско-не, огенски, y впду детрптуса, послужили су образовању понтиских. Ово потврђују рђаво очуване ФОрамнниФерске љуштуре, a ц тај Факат, што ce y близпни Маркушевца налазе и неогински марпнски сдојевн са форамшшФерама. Од 169 облнка, писац je спеднФично детерлшнпсао 125. Жеђ овима 15 je новпх a 5 je одвојепо од већ нознатнх. У осталим врстама могу ce разликовати три категорпје ; 43 карактершну маринсконеогенске слојеве Аустро-Угарске, 47, поред тога, находе ce и y старнјим п млађим Формацнјама, a остатак je (21) за горњу област непознат. ■Занимљив je нови род, коме je аутор дао пме Semseya, a заступљеи je једном сиецпјом.**) Љуштура je овог рода надувена, несиметрична,

’■) Види VII glasnik hrvatskog naravosl. društva. Zagreb. 1892. отр. 113—210**) Прва Селешка o новоме роду публпкована je y цзвештајима угарске академије. <Б. Mathem.-natnrwissen, Berichte aus Ungarn. Bd. XI. Budapest. 1893.).

527

КРИТПКА П БИБЛИОГРАФИЈА