Дело

КРПЖАНИЋЕВА ПОДПТПКА

29' свим нввољама друштвеним. Људсгво по Малтусу тежи да се бројно удвоји сваких 25. година (jep таква му је Физиолошка могућност) док производња хране на физички, просторно огранпченоме земљишту, и при самој наЈрационалној пољоиривреди, нчје кадра да са миожењем људства у корак иде. Малтус нам је то представно у овој математичкој слици : док људство тежп да се множи у геометријској, дотле се храна може да множи само у аритметичкој пр тресији. Отуд сва сиротпња и нгвоља друштвена. То је ириродан, неминован закон борбе за опстанак,. како га је доцније Дарвин природњачки Формуловао. Све што је у друшгву прекобројно а физички или материјално слабије то мора да угине, јер се само на тај начин врши природно одбирање онога, што је за живот боље и гтодобније. И сами ирви нрнјатељи социјализма из модерне економне школе: Сисмонди и Мил као и један од првих немачких теоретичара социјализма: Карл Марло, — свн они беху тако дубоко убеђени у истинитост и неизбежност Малтусова закона, да на крају крајева као са неком Фаталном резигнацпјом чисто сажаљеваху, што су све добре жеље и увиђавности људске при решавању социјалнога пнтања од слабе помоћи. ако се друштво пре свега не побрине о томе, да равнотежу међу људством и храњењем одржи ! Није нам ни у намери а не би нам овде ни могућно било, да се у овој расправи упуштамо у дубља питања нз врло занимљиве теорије популације. Ми се ограничавамо само на напомену овога двога : 1) Питање мчожења у људскоме друштву. није никако једнако са пнтањем множења и одбпрања код животиња, јер је само човек кадар да разумом својим вештачки удешава и множи услове опстанка својега и у културноме животу својему, развијањем права и морала, иде на то да пружи најзад једнаку заштиту свима и свакоме. најјачему, као н најслабијему. Једном речју у друштву људскоме не може бнтп ни говора о пуној важностн некаквога прпроднога закона борбе за опстанак, бар онаквога, какав у животнњскоме свету влада. Поред тога разне културне прилике дају и разне проценте множења људскога, који у многоме од Физиолошке могућности одступају. II даље 2) неоспоран је Факат, да је, поред све сувремене сиротнње, она и онаква сиротнња какву при реткоме насељењу код привредно слабих, нарочито ловачких и