Дело

30 Д Е Л 0 пастирских народа налазимо, још много тежа и невољнија и да ми у самој сгвари, сасвим на супрог строгоме Малтузијанилму, с пуно права и разлога смемо поставити као начело: да множење (дакле густина) људства и нааредак ипак напоредо иду, да дакле сваки виши и савршенији ступањ привреднекултуре носи у себи и све више могућности за израну све већега броја људи. После ове диверспје да приђемо сада назорима нашега Крижанића. Потребно је имати на уму да је његово време још у већој мерн но ли за римске даревине или за средњевековнога Феудализма — баш усљед ширења државне моћи путем градскога (варошкога) становништва — било прожето уверењем, да је број људи прво и пајважније богатство државно. У томе погледу Крижанић је само веран следбеиик сувремених му идеја1) али у чему он, бар по нашему мишљењу, од својега времена одваја и одскаче, то је : у самоме објашњавању узрока, који густину или реткост људства изазивају И ако у Крижанићеву разлагању има и таквих ствари, чији се значај и замашај прецењује, ипак, у целини узето, његово схватање о узроцима мможења или опадања популације сасвпм је правилно. Лзуди се вели Крижанић плоде и множе пре свега онде, где им сама природа задоста хране и одела даје (т.ј. где је обилат биљски и животињски свет) и где норед тога имаде још и онога, што је човекову животу неопходно иотребно а то је : мир и добро уређена владавина.• Људи се множе у оној мери, у којој их «земља може аонети и изхранити”, јер где је земља по самој природи неплодна, тамо је и насељење регко. То би још била само обична, тривијална истина. Али ппак, додаје одмах на то Крпжанић, има и таквих покрајина, где много више људн живн, него што бп их земља својим властитим производима изхранити могла Земл>а je неплодна, па ипак је на њој много људи. У таквим земљама људи живе од јако развијене привредне умешностп п технике : од заната и трговпне и на тај начин они онда из других земаља набављају аотребне им сировине. Такав је случај, вели он, у Холандеза. „11 такова м\>ста 6\ieaV)T'h \) Пу и ако је Крижаннћево време '1ило задахнуто уверен.ем о благодати шго гушћега нассл.ења, ипак је већ бнло и таквнх иисаца, којинагнњаху Малтусову правцу. Тако у Италнји : Ортес и Ботеро, а у Инглеској : 1‘a.icj ц TIaj.ij (овај цоследњи концем 17. века учаше п. пр. да, ако у Пнглеској нма могуКпости зараде за 100 људи, а међу тнм прнрасте их 150, то онда њих 50 мора се или иседити илп угинути).