Дело

КРНЖАНИЋЕВА ПОЈШТПКА 31 маилгоднћл*. (Н. 88.). За људско живљење није дакле више пресудно богаство спољне нрироде, јер је оно било меродавно само донде, док је човек свој опстанак поглавито на њему и заснивао (као што видпмо, да је некада било на обалама ЈеФрата, Тигриса и Нила), али данас, кад је човек знањем и прнменом његовом (дакле усавршеном техником) почео вештачким путевима стварати услове опстанка својега, данас je, ио народној изреци, одиста боље умети него ла имати. И зато сасвим у духу модерне науке Крижанић с правом вели, да је људство најгушће онде, где је привредна техника најјача. Има доста земаља, вели Крижанић, које су јако плодне, па је ипак у њима мало људи ; а могло би их жнвети много више, но што их је. А то бива из више узрока, од којих су му најважнији : 1) Божби бичи : Морт>, ГладЂ и Воина ; 2) Наћздн н пустошети разбоиниковЂ, или разбоиннхЂ народо†; 3) ЛГностђ и НепромиселБностБ лгодеи : кои не знадутЂ илн небрегутЂ тежачеста, ремества и торговства; 4) СвоеволБно безладство (анархпја), круто тиранство ј?и вслко лихо владаше. (II. 88.). Мора, глад и војна,, додаје на то Крижанић, не чине међу тим никад дуге пустоши, јер, већ по истеку неколико година, земља се опет напуни људима. Ове аиозитивне иреионеw, као uito их је век и по доцнијо Малтус у своме чувеноме спису «о људству” назнвао, путем којих Бог поремећену равнотежу између намноженога људства и недовољних средстава за живот повраћа, — ако ју међу тим самн људи иревентивним мерама (уздржавањем сиротиње од жењења) не поврате — наш Крижанић, ма да и сам свештеник као и Малтус (с том само разликом што овај припадаше црквн англиканској), никако не сматра Фаталистички за некакву казну божју.1) За њега су то l) Мадтусово учеље нашло је на жадост и у најновије доба својих поборника. Тако је од 1870. год. у Инглеској основана дига тако названих Ново-Малтусована, чији представник Драјсдал (Drysđale) на медицинском конгресу у Амстердаму (1879.) још говораше, да је свака поправка социјалнога стања, без ограничеља женидаба у cupoтиље, илузорна. Противу Мадтусове теорије војеваху нарочито : Годвин, Оуен, Сен-Симон, Фурије, Прудон, Заддер, Кери, Маркс и Енгелс, Дирннг u Хенри Џорџ. II доиста је, као што умесно примеБује нроФесор Ивањуков, непојамно, како поједнни економичари мпгу^усвајати Мадтусову теорију (тако н. п. Сисмонди, Мид итд.) а овамо опет предлагати мере за поправку друштвенога стаља, (В. И. ИванЈоковЂ: „Основнил теор\\\