Дело

32 Д Е Л 0 само обичне пролазне невоље живота љу,лскога. Јер где je, вели он, земља кроз 40, 50 или више година малољудна, томе су онда сасвим други узроци. Тако су нпр. Кримски Татари једна перманентна напаст за ондашњу Русију. како за привреду тако п за популацију њену. «А вт> ТурскомЂ кралевству мнот буиннл нивн столтб нетежанн : дла крутого тиранскаго владанш. Лшди бо тежачески бћжлтт> прочБ отт> возного пута и воллтђ житб вт> пустихт> неплодннхт> горахт> : длл частнхт> обидт>, кои имт> си чинлтт> отт> преходлш,ихЂ Турковт> вонковт. и дли иннхт> ТНГОТЂ*. (II. 88-89). Извоз жита, вели затим Крижанић, иустоши Русију, а како тај извоз врше у свему привилеговани Немци, то он зато и каже: да Немци нису последњи узрок ретке насељености у Русији. „Јер они нам, вели он, продају шарена сукна и за то своје скупо шаренило (кога би се ми лепо лишити могли) извозе од нас огромне количине жита и друге хране. II као што изобиље хлеба (при осталим потребним стварима) чини земљу многољудном, тако ју опет извоз хлеба чинн ретко насељеном^. Ту он наводи пример како у Хрватској роди много вино, али због огромних планина и оскудице пловних река никуд се не извози. Хрвати, вели, имају причу, да у њих никад тако много вина не роди, да га они сами испити не би могли али никад ни тако мало, да им га не би задоста било. И на то он, као у шали додаје, да се недостатак вина може још и водом допунити, али ".недостатак у храни не може никаква друга ствар да иоиуни и с тога онда аовремено настају скуиоКе и људи умиру од гладии — Што се дакле хлеба на страну извози није никако без штете и оаадања народа нашега. У овој иаиомени Крижанићевој садржана је једна важна економска истина, коју је тек најновије доба ио заслузи оценило а наиме: да земља, која само извозом хране остале намирнице своје подмирује, мора и економски и бројно опадати (на што је нарочито Кери економическоп иолптики“. Москва 1880. стр. 36.) Тому јс међу тим најбољи пример дат у другом сувременом одлнчном руском економнсти Хојскомс, који налази, да, кад се из Мадтусове теори.је избаци само облнк двеју нрогрееија, онда једва лн се она икад може онроврћии, јер је Малтусов закон нослужио за основу знаменитој Дарвнновој теорији прнроднога изСора. (Д. Л. В. Ходскаго: „Политическаи жономш от, cenau св финансами,и Друго издање. Петроград, 1887. стр. 498.) Кери и Саенсер иоставл.алн су онет сасвим супротue теорнје множења, које, ма колико онтимнстичне, ннак су приближније истини.