Дело

КРПЖАНПЋЕВА ПОДПТПКА 33 пажњу обраћао), јер док се све друге потребе живота дају на вмше разних начина подмиривати, (т.ј. једни пронзводи другима замењивати), дотле се храна не да ничим вештачки заменити. Народи у иовољном иривредном стању иродају на страну увек само euui’ce ироизвода својих, а никад оно, што им је самима зч живот иотребно (према већ раније наведенпм речима Крижанпћевпм о заграничноме билансу : ((да csi не извезетљ аремного товаровљ нашихљ, вљ котљ кћсгт избитка, а ччжи неиотребни да csi не иривозптљn I. 9. ; да се дакле не извози оно, што није сувишно, на чему дакле не може бити праве привредне добити, као и да се туђи пегготребни еспапи не увозе). Кад у јсдпој чисто земњоделској државп страна спекулација сав извоз хране у своје руке предузме. онда лако настају честе кризе и оскудице у храни. Крижанић не тражи, као што су то чинпли многп сувременици његови, да се извоз хране забрани, већ само толико : да се не дозволи Немцима aU3eo3UTb иремного хл\ба и житковт,8 (II. 90.) и мисли да би се законима могло ограничити ношење «свиле, бисера и других драгоцености” за које се хлеб на страну даје, чему се ни мало ие треба чудити, јер у његово време у Русији још владаху оријенталске навике и док маса народа често трпњаше оскудицу, дотле се виши сталежи разметаху спољним сјајем својим. У место свега тога он опет и поврх свега препоручује неговање земљорада, заната и трговпне као најпоузданије средство множен.у и редовном исхрањивању људства. Њему је дакле већ исто као и Листу сасвим јасно било, да густина људства пре свега зависи од самога система ироизводње народне, само што је после Лист тај свој закон каиацитета у своме излагању историјскога развијања разних привредних ступања ншре разрадио н тачније одредио био. Колико је Малтус са својега гледишта зазирао од пренасељења, толико се опет наш Крижанић бринуо о невољама, које баш на против из малољудности нронзлазе. Зато он препоручује Русији да све мере употреби да пре свега своје домаће људство умножи. Тако ои иредлаже да се чпне све могуће олакшнце н слободе досељеницима привредницима, нарочито у крајевима слабо насељепнм ; иомнње прпмер и самих ДБЛО VI 3