Дело

34 Д Е Л 0 Турака, који својим кметима дају стоку и алате и чине многе друге олакшице, само да би после од њих могли имати што бољу четвртину од нлода и прираста. И ако, вели он најзад пророчански, кадгод Бог даде те Русија Кримом овлада и Татаре прогна, онда би тамо требало давати оваквих слобода. (II. 90.). Стари Римљани, вели Крижанић, у свима новозадобивеним покрајинама заводили су своје „посаде или градове и села од својега народа (своје колоне), као што то и данас чине Шпањолцн у Индији, а у овој држави (у Русији) у Сибнру и Украјини.* Али, додаје он одмах са свим оправдано, овај је закон од слабе вајде онде, где нема јаке привреде; шта више може се рећи да је отуда више шгете, него користи. Тако, док у стара времена нпр. Шпанска земља могаше да избаци у поље по 200.000 војника, а Грчка некада јако насељена бејаше, дотле су обе ове државе данас ретко насељене, а то само с тога, што се Шпанија одала на само ратовање и госпоство а своју домаћу привреду забацила, а данашњи Грци опет под крутом турском управом од невоље напугптају сваку привредну делатност. Том приликом он напомиње и оно што о Кини пише Ликола Тригаут, како се тамо сваке године чини попис л>удства и како у њој живи на 250 милијуна а то, вели Крижанић, није бајка, већ истина; људство се у Кини тако на^шожило с тога, што у њој и владалац и народ много полажу на неговање зем.шрада, заната и трговино. Исто тако Крижанић приписује многољудност Немачке овим узроцима: 1) привреди народној; 2) разумној владавини и 3) добрнм, каменим, здравим становима. За Русију пак вели, да је слабо насељена зато, што ју Татари непрекидно пустоше, што су у њој Немци сву трговину преотели, што је „жестоко владаше* и најзад лоши дрвени станови, који од честих пожара страдају. (П. 91 — 92). Важније је за нас оно даље место, иа коме Крижанић, ао21еде&и државу живоме организму (Кралество тГлу живу1цему), који исто као и народ већ сам по себи брзо стари и опада, нарочито још ако се правилно не обнавља и не негује, захтева, да се добро промисли о узроцима, који један народ чине силним, богатим н миогољудним, као и о онима, који сметају развитку његову, иа сасвим у духу модерне „социјално-политичке“