Дело

КРПЖАНПЂЕВА ПОЛПТИКА 35 школе држави у дужност ставља, да повољне утицаје помаже а неповољне отклања. Па не само то, већ Крижанић, исто као и Малтус, али само у првој половини његове теорије о људству, поставља сасвим правнлно питање о проценту множења људског у опште (као што се то у модерној статистици каже) овим значајним речима: »На семт> м~)оСту иолезно естт> иодумат\>: како бушо, или вт> коликомЂ времену, ио коликом'ђ числу, ca. илодитљ члов^ческо илемп, аи\е имаетт> ирилику и сиособт, кђ разилоду.п Претпоставимо, вели он, „да свжап глава лихо дв^ глави ириилодитЂw и да сваки пар (спражаи) изроди четворо деце, као н да се сви људи већ у својој двадесетој години ожене. онда добијамо, велн, овакву слику множења: 3. иород почиње 0 д године 21 и прирашћује са 16 глава*) 4. « « « « 41 « 77 32 „ & „ « « « 61 « « « 64 « 6- « 11 71 77 81 « « « 52 GO Ol 7. « 17 « 71 100 1? 77 77 256 „ 8. „ У! 77 17 120 17 17 77 512 „ 9 „ « 71 71 140 11 « « 1 024 « итд. Али , сасвим на супрот Малтусовој теоријп , Крижанић мисли да и овакво удвајање љ.удства у роковима од 20 година (код М лтуса 25) не одговара правоме стању ствари. Да наведемо опет његове властите речи: «Да лихо и то не всегда сл збиваетЂ: но верло ио менемт, (ршње) и иозн^есл илодлтЂ лк>ди, неже смо ми овд^ иоставили. Многи бо есутт> неилодни: ини иерво женитви умирактЂ: ини сн иозно жештЂ: а ини и вт> сћ«:!, сл не жештЂ. Л р^тко естт> ua\\Tb члов^ка, кш би ималт, два сбш« женета, и дв^ дочери удани: и да би отт> нихт> свкхт> илодт> билЂ. А многи оженени не долго живутт, : но во младои. своеи доб\> иогибактт> отт> воини, отт> иомора, отт> на\>здовб вт. пл^нђ отведени, и отт> инихт> наиастеи.“ Није се дакле никако бојати пренасељења, већ се напротив бојати нерада и сиротиње. У томе реду ндеја Крижанић препоручује Русији: „//оскћмеше охенитвамт>п; дакле сасвим противно Малтусу, којп *) У другој таблиди, у рукоинсу са стране ucnucanoj, ou ову донуњује од 1. до закл.учко 10. порода: Пород 1 од два лица = 4 „ 2 „ год. 20 = 8 итд. итд. , 10 „ n 180 = 2048. 3*