Дело

36 Д Е Л 0 хоћаше да држава отежава женидбе сиротињн. Крижанић захтева, да држава свим средствима баш настане, да се у кароду што више Фамнлија заснује и привредно одржи. Малтус се дакле боји пренасељења као главнога узрока сиротиње, док наш Крпжанић сасвнм правилно налази да је баш малоњудност последица сиротиње а сиротиња по себи само последица неправде и немара државног. Ово је скроз сувремено гледиште у економној науци које теретност популације налази не у немогућности храњења већу привредној слабости, друштвеноме непоретку и државној небризи о маси раднога народа.* 1) У прилог својега мишљења он паводи примере из историје и живота : како су сгари Римљани нежењене људе, који би се међу тим женити могли, искључивали из суђења и удела у огпптим добицима; како су стари закони ослобођавали жењене прве године по венчању од војене дужности и других работа : и како Немци и данас чнне извесне олакшице2). Противан је чак и раскошним свадбеним обичајима и хвали простоту у романских народа3) ; из истога разлога он осуђује и установу мираза4), као неизбежнога услова женидбама, па, напомињући како у Италијана ^Влаха) богаташи дају миразе сиротним девојкама, примећује сасвим умесно, да „тцкова бо доброчинства не может^ битЂ толико, да би оно чутно (осетно) и знатно би.ло в'1,народу.и Ова мнмогредом баченапримедба Крижанићева садржи у с&би дубок економно политичкн *) В.'0 томе н. пр. у А. А. Исаева: „Иачала аолитическоа зконом\а.и Друго издаше. Петроград. 1895. стр. 623. l) Такви погледи вдадали су, у XVII — XVIII веку. У Француској н. пр. постојао је закон, по коме они, који се до 21. год. ожене, осдобођавају се за неколпко година иореза, а ко Си 10. мушке деце имао, ослобођавао се на свагда свих јавннх намета.. Ходскп\, стр. 497. у примедби. s) ,У Влахо†свадби сл обвершаготв безт> пировв, безт. гудцевт., безв nicHeir, безт, хидса, и безг вслкји молвн. Заручникв и заручница со своими родителвми и сђ коимб наив%рн4имг родникомт, едннмт, нди зђ двЉми, u зђ нбиховнми женами, поидутт, вт> церковг, u примутт, отт, uoua благословлен1е илити BiHuaHie, краткими рћчБми : и повернувт, ca домои вечераготБ и безт, попа, u безг вслшл молвн и тћмг докончлтг свадбу. И сице. безг утратн, н безт, гплнства, u безв rphxa, лћпо ио Хриспанску вершлтБ свол асенитвн.“ II. 97. А на стр. 100. вели дал.е: ,А злата, бисера, u свилн и драгого камешл отнгодб д1вицамт> и заручницамБ на свадбахт, не носитб.“ *) Вели, бол,и је руски обичај, по коме ни једна девојка ннје дужна донети мужу шпсаква мираза: ни у новцу, нн у оделу. Исто тако похваљује u други руски обичај uo коме родител.и за девојку младожешу просе. (За что имаетт, дЗшоикћ 6штб позорно онроситт, младенца? — u то онде, вели Крижанић, где не говори она, већ њениочевиШ нријател.и) II. 97-98.