Дело

КРИЖАНИЂЕВА ИОЈГИТИКА 37 смисао једнога скроз сувременога схватања, које казује, да, и ако приватна и јавна доброчинства никад нису на одмет, ипак права помоћ сиротињи мора лежати у државној прнвредној политици а никако у јавној и прпватној милостињи. Тако је сувремена наука јасно показала и доказала, да је н. пр. јавиа милостиња у Инглеској, где је „неговање сиротиње“ најјаче развнјено (у Инглеској се и данас годишње троши око 200 милијуна динара на потиомагање сиротиње\), ире од штете, но ли од праве користи, јер ови милијуни, који се годпшње на милостињу троше, много би се корисније применили иомагањем радника произвођача, но ли помагањем и шнрењем нерада и просјачења. Прелазећи преко појединости и мање важних напомена (н. пр. о теретности венчаница и т. д.) ми се заустављамо на главноме мишљењу његову, да је највећа невоља и сметња множењу људства, кад човек нема своје куКе, своје сталне зараде и своје слободе. Он у томе иде тако далеко, да већ за онда налази да је држава у извесним ириликама дужна радницима чак и станове иодизати (н. пр. Русија у Сибиру и по крајинама). Сетимо се то.м приликом само, да је тек модерна социјално-политичка школа (тако названи катедарски социјализам) једнога Хелда, ШеФле-а и Вагнера дрзнуо, да државну експропријацију станова по градовима предложп. Поменућемо још сг.мо, како Крижанпћ захтева и да државни чиновници во е тачан списак женидаба и зграда подигнутих јавном помоћу, па да овај део о људству завршимо са последњом напоменом Крижанићевом, да је анархија, исто као и тиранија, врло важан узрок слабе насељености.1) Зла је, вели он, тиранија, а зао је и расиуст : средњи је аут најбољи. (11. 102.). *)*) Крута владавина је, велц он, узрок што је Русија ретко насељена и малољудна. Могло би у Русији два нута толико људи жнвети, колико ux сада живи, кад бп само владавина умеренија била. I. 297. Кад се ове н овакве слободоумне речн Крижанићеве (које он ншне у црогонству онда, кад милост очекује) на уму имају, онда је сасвим нзлишно тражити другога узрока љегову прогонству у Сибир. Јер извесно је, да јеовакве своје назоре Крпжаник још маље могао крити онда, кад је нрви нут још слобо дан у Москву дошао бно. С тога се ми сасвнм иридружујемо оном мишл.еЈБу, које проФ Брикнер, u сам нотпуно усвајајући напред веК наведене речн историчара Солов\>ева како је „учени Србини послан у Сибир само с тога што је у Русију у невреме дошао био), најодлучније и најодре^еније казује овизј својим резима: да су у нрограму Крижанићеву ,светска иитања ваца стојала иред црковнима11. f„K). Криднсаничl>“ у Р Вјеснику за Јуни 1887. етр. 609.). II сам Ш. Соколовг, говорећи у већ нанред поменутој