Дело

38 Д Е Л 0 Ово, што довде изложпсмо, чини поглавиту садржину чисто економних идеја Крижанићеве политике. Остаје нам сада још да бацимо један поглед на његове назоре о Финансијама државним и о општој политици државној, jep, као што већ у самоме почетку излагања видесмо, Крижанић полази вазда са гледишта, да модерној држави треба доста средстава за подмирење јавних потреба, али да народ та средства држави или владаоцу на расположење ставити може, погребно је пре свега да народ будо имућан, а да привреда народна буде опет снажна и напредна, неопходно је потребно да се народу зајемче она права и слободе, која су неопходна погодба (conditio sine qna non) за сваки културни развитак. Да би нам идеје Крижаннћеве у свему јасне и разумљиве биле, потребно је да претходно бацимо само један кратак поглед на политичке и социјалне прилике у Русији у времену. када је Крижанић у њу дошао био. Иза оснпвача царскога дома Романових, Мијаила (1613 —1645.), који је границе Русији према Шведској и Пољској утврдио, у договору са сталешким сабором у Москви многе раније злоупотребе и неправде (нарочито из времена Р1вана Грознога) уклонио и у прве трговинске уговоре са западом ступио био, дође на руски нресто син му Алексије (1645 —1676) који, да би своју касу која од државне још ничим не бејаше одвојена, што боље попунио. даваше под закуп монополе најпогребнијих намнрница (н. пр. соли, жита. рибе, меда, коже, гвожђа итд.) што их је наравно јако носкупљивало. монополисаше крчмљење ракије, коваше лош бакарни новац п удараше расправи својој о — у 1890. г. п.пме открпвеном — рукопису Крпжанићеву о псторијским иророчансгвпма (из 8. векаЈ, и ако на закључку расправе евоје и сам више нагиље' тумачењу радње Крижанићеве црквено-религиозним мотивнма, вели како је „ииак аотребно иризнаги, да је само ватрена љубав к словвнским народима, које је, схн хтсо да види еплне, славне и среКне, могла chiohutu КрижаниИа на тако голем аосао, за којгг се он бесумгве ирииремао у души својој веб, много година mpe доласка својега у Pyeujy.tl В. раснраву И. Согсолова: „Повоотгсритое сочинеше Крижанича о соединепш церквеи14, у „Журналу мигшстерства народнаго upocek\и,ен\лс1 за април 1891. стр. 261, док на завршетку исте расправе, у Мајској свесци на стр. 56 онет вели: „Ми не улазимо овде у излагагое и огг^еггу ггагџгоналгго-ио.гитичких иогледа КрнжаниКевих. ИримеКујемо само толггко, да су они иогледи тесгго везани са гвеговим релито.гно-гургсвсгшм убеђегмгма.“ Маркевггчл, н сам иалази, да су „све мисли Крнжанићеве нотекле из његове страсне љубавн према Словенству" (стр. 122.) н да су његове невол.е нотекле само из „прераности Крижаннћевих ироповеди у Русији, која у XVII. веку још не бешезањих нрнуготовљена * Руснја тадајошнијс могла разумети и достојно оценпти идеје Крпжанићеве^ (стр. 224.):