Дело

КРИЖАШШЕВА НОДИТИКА 89 свакојаке намете. (Тако н. пр. Коломенски бунт би баш тада изазван поглавито услед намета петине и рђавога повца). Крижанићу је нарочито морала у очи пасти разлпка међу оријенталским богаством владара1) п општом сиромаштином народном. Московска буна из год. 1648. изазвана баш поглавито скупоћом услед закупа монополисаних артикала, у којој многи омрзнути виши чиновници главом платише, беше за собом донела сталешку скупштину у год 1649. и ново законодавство. Али се оно још слабо поштовало ; дата обећања не беху одржана и испуњеиа Додајмо овоме још необуздану моћ властеле, коју је наследннк Алексијев цар Теодор (Феодор III.) покушао да саломи, што је тек његов последник Петар велики извршио, те право јединство државно успоставио, и још к томе ондашње скроз деморалисано чиновништво, па ће нам тек онда сасвим појамна бити сва оштрина критике умнога и просвећеног Крижанића, који чак пророчанскп тврђаше, да ако се реформејош за времена не изведу, онда иРусијп иредстоји општн преврат и расуло. У привредним односима Русија, оскудна занатима и трговином, беше сасвим потпала под власт странаца а нарочито Немаца, који ју у току 16. и 17. века преплавпше. Ето под таквим социјалним и политичким приликама Крижанић долази да у Русији проповеда сузбијање странаца, јединство државне моћи спојено са поштовањем свачијих права, државно неговање прнвреде и народну словенску политику — што га je бар за онда још неминовно морало у Сибир одвестн. Међу тим нема сумње да су на потоње реФорме Петра Великога морале моћно утицати и нове идеје нашега Крижанићаг). *) Један сувременик тврђаше да царска ризница Алексијева нема себи равне у Европи. (У Брикнера, Russiscke Revue, стр. 303.) 2) У исти мах писао је о ре^ормама у Русији и емигранат Григорије Карпов Јхотошихин („о Русији за царевања Алексија Михајловића14 у Стокхолму, 1666 и 1667) али га Крижанићеви списи високо надмашају. В. о томе у Арс. Маркеаича: TOpiit Крижаничг,, Варшава, 1876. стр. 30., где вели, да је „хоризонат Крижанића и љегових списа био много шири“. У томе, као што напред већ рекосмо, Крижанић надмаша и потон.ега проповедника реФорама за Иетра вел. Ивана Посогикова (-(- 172-1., а у снису : ,о скудости и богатствћ“.) Тешко је међу тим, као што Маркевичв вели, тачно казати, у колико су сниси Крижанића утицали на реформе Петра вел. Толико је цзвесно, да су се списи његовц пренисивали, да се Петар вел. живо њима интерееовао и да према томе у реду духовних иницијатора цотоњих реФорама Иетра вел. „видно место припада Крижанцћуи (Маркевичт, стр. 157, 158 u 159.)