Дело

40 Д Е Л 0 Своја ироматрања о Финансијама (у разделу 28: жобт> крутомт. владанпо и лгододерству”) Крижанић отпочиње са овом духовптом, значајном, класичном причом. Неки саксонски кнез, велн он, имађаше некога «державника изрпдна кметодерца", који је народ теретио грдннм наметима, да би само касу владаочеву што боље напунио. Кад му дође самртни час, поче га гристи савест и он се обрати преко пријатеља на својега господара молбом : да поскида с леђа народних оне грдне и неправедне намете, јер му иначе нема души спасења, нити му је могуће видети лица Божија. Владалац је на ово, вели, кратко одговорио: Што је наш државник прибавио каси нашој, зато му ми благодаримо. Али што је једном записано у наше књиге прихода то више нити се из њих брише, нити нз касе излази. А наш државник, ако га Бог баш никако неће да прими, нека онда мирно иде ђаволу! — Већ на ранијем једном месту Крижанић утврђује као основно начело свега Финансирања, да краљ не треба да прибира више прихода, но што му за подмирење текућих потреба требује (I. 268.).*) Међу тим не само што су знаменити државници пре њега прибирали и одржавали знатне готовине (нпр. Филип Македонски у Грка, а Сили у Француској) већ је то често чпњено и у новија времена после Крижаннћа (нпр. у Пруској. Сам Јуме је још препоручивао тако звану тезауризацију). Краљ не сме бити тиранин или како се, вели он, иашим језиком каже „људодерац” свога рођенога народа. Јер краљ је, велн Крижанић, онај, који влада себи самоме и народу на добро; а тираннн је онај, који не гледа на опште добро, већ само на своје личне користи. И, додаје он још к томе но речнма Цицероновим, да краљ мора вазда водити рачуна о општему добру, а никада да само једне и то мањину помаже а све друге, дакле већину народа, заноставља. (I. 270 и 276.). Једном речју краљева је прва и највшна дужност, да народ свој усрећи (л\одство учинит\> блажено. I. 275.). Гдегод постоје отмичарски закопи, ту је владар тиранин, а „људодер*) Нарочито хиали МлечиКе зато што од својих поданика никад не узимају више но само онолико, колико им је потребно „?сђ обичними годовнимљ разходоми*, а ако им н кад им за рат новца устреба, онда нарочите прнрезе ударају. Установљеиа је, велч он, чак и смртна казна за оне, који бп иредлагали нове намете, од којих би нриход бесплодан лежао. II онет све то завршује речима: ,Да кралв пе держитт. несм1;ршл}1 множини сребра и злата.“ I. 289.