Дело

КРПЖАННЋЕВА ПОЛНТНКА 41 ство је, вели он, један од оних грехова, који до небеса за осветом криче”, јер ту народ „једва дисати може па и сам живот му мрзак постаје.” (282.) Такав «млсарБ, корволок'Б и мучителв* беше у Русији Иван Грозни, па онда и Борис Годунов, коју је обојнцу сам Бог одузимањем престола казнио и, додаје тому још Крижанић, бич божји није престао тући народ наш, догод она крвава и сиротињским с\)зама окуиана каса није од туђинаца разграбљена била. (284). Крижанић у тврдо верује дакле да је, као што народ вели, отето: проклето. По арендаторским моноиолисаним крчмама проливено је, вели он, више крви, но вина и зато он даље каже: „за кр^ако и становито держу, mo и †семЋ царству хочетЂ времк арити. да eecb народт, аовстанетЂ на обаленхе агксЂ безбожнихт, лк>додерскихт> царл Нвана ицарп Бориса Законовт*”, а све на штету саме државне моћи и целога народа, као што то већ ондашњи поједпни народни покрети наговештаваху. (287). За Пољску пак всли, да је из сувишне раскоши властеле п њених изборних краљева и сама пришла крајњему „људодерству“, те je услед њега потпала и под «чужевладствои и у крајњп распуст и нерад, «П ecmm разсииникх учинитсх. тираном^ и лкудодерцемч>, аш,е имаетЂ кого драп>“. Владалац дакле, као божји поглавар народа на земљи, мора у моралу сам претходити примером народу своме а нарочито чнновнпштву својему, јер владалац раскошник п распикућа већ по самој тој невољи постаје тпранин народу своме. Украјинци Подњепрани вели он приђоше испрва вољно Русији, али со због оваквих «лакомих закона® руских у брзо покајаше и опет Пољској повратише. Зато су најгори крунини саветници они, који на штету народне привреде нове Финансијске мере измишљавају. У времену, кад не само заиадно-европскп краљевп и њиховн државници (нир. Луј XIV. у својнм инструкцијама дофену а Лувоа у своме политичком тестаменту) већ и многи ласкавци научници учаху, да су краљеви апсолутни власници на^з живото* и нмовнном иоданика и да ови само зарад краљева и ратне славе њнхове и ностоје, Крижанић напро гив учи да су краљевн само зарад народа ту. и тражи у историји света примере, који прогивно мишљење п самих владара исказују. Тако Александар велики, велп Крнжанић, упитан где му је каса ? одговорио је : у пријатеља. Констаитин велики кад