Дело

458 ДЕ Л 0 Матсуне прпђе оним годемим вазама пред олтаром и yse неколико' ружичастих цветпћа. „ — па га однесн у храм Бога Пкегамп-ја. Молп му се тамо свесрдно осам дана. по сахат дневно За тим покупп ове освећене цветнв' лпстове, па гледај да их поспеш ио девојцп, ма где на њу напшао II ако Боговп хоће, Hajnpnja ће тп се вратитп.“ Свештенпк поглади својом лепо однегованом руком Јп-Фо-а иоглавп- „Сад пди. Дужност ме зове —“ Кад је „Схин-Рики-Сха“ своју главу подигао, свештеннка на мах: нестаде. П}тн радоснпх нада, Ји-Фо гачепа цветпће, па журнпм корацима иотрча по каменпту поду храма. Матсуне невесело иогледаше за синовцем из једнога шун.вег стуба којп као каква решетка беше ишаран. „Како лако усађује нада нове жиле у твоје срце, о младостп ! Ја теби дајем савета, ја тебе тешим, Ји-Фо-е

а ко лп ће усутп балсама у моје закрвављене ране ?“ „Пружн мп тај „бени“ (руменило) u ту златну боју за уснпце, Јум-ла, па мп дода] и укосппце с лептпрпћпма од златнпх жпца — и Јум-ла, девојчица од својих десетак година, пзучена за служавкуг дуваше ревносно у некакав запаљенп угаљ. Малпм ]е машпцама вештО' наслагала на гомилу парчад од дрвенога угља, иа је клечала пред мангалом, у којем то угљевље лежаше, надимала своје обрашчпће, распируЈућп ватру, и трудила се да се жар потпуно одржп. Али jo] служба не беше баш гако лака, јер је у овој ниској алп ваздушасто] ода]п бпло још на два места такве нсте ватре, која се већ у жар беше претворпла„Па шта ]е, Јум-ла — ?“ Ма да је одавно прошла пролетња хладноћа, која се и у Јапану јако осећа, ипак је пирно студен ветар. А u већпна кућа у Кнјоту израђена је од дрвета, Оне су обично1 једноспратне, с ниским крововима, и скоро су све без изузетка саграђене ио нстоветноме плану. Дела се зграда састоји нз дрвета, хартије н сламе — свеје, даклег на њој лако и покретно, па u самп дуваровп од хартије, што деле ноједине одаЈе једну од друге. Пзгледало ]е да млада дама, која jc тако прпзивала своју служавку,. није нп осећала студенп иоветарац, који је с времена на време ниркао кроз лако састављене дрвене зпдове Седела је на меканој асури, шго свуда ио ноду беше разастрта, и то носред собе. Пза ње стајаше један од оних мангала с угљевљем а испред ње некакав широк и лакован сточић, с једним ог.тедалом од метала.