Дело

478 Д Е Л 0 звер је лепа,“ јер заиста ово је лепа звер. Тако дело није могао сворити обичан уметннк, него само сликар јаке стваралачке снаге. * * * П| п свршетку да споменем још и сликара романтичара Luđwig v о n Н о f m а n n-a, доброг колористу, који још ради под утпсцима једног Boecklin-a Puvis de Chavannesa и Whistle r-a. Готово на свакој његовој слици опажа се утицај тих првака. Он се иоводи још за њчховим стилом, јер још нема свог оригиналног стила. Али његова хармонија боја, његови акорди боја више иута су доста милозвучни и могу се човеку јако допасти. Особито њсгови ландшаФти пуни су noieзпје. За ХоФмана се може рећи да је правп нежни лирпчар, алп који још не уме да нађе згодна израза за своје осећаје. Врло лена је она ХоФманова слика, где нам представља мирно неизмерно море, над којимо е надвисило лепо плаво небо. Или колико ириродне иојезије лежи у другом једном раду, у и оме нам представља мнрно језеро. Около језера дижу се впсоке зелене шуме. Бели лабудовп пливају по мирној површини воде н нека лепа женска нрилика сасвим замишљено носматра мирно језеро. На Хорману слици „Friihling“ онажа се утецај Puvis de Chavannes-a. Ha тој Самбергеровој слици као н на многим радовима чувеног Француза видимо зелен raj, у коме се крећу обични нриродни људи у природном костиму. На тој слици колорит је доста угодан, цртеж је добар п пластика тела је врло природна. ХоФмановим осећајима најмање одговара слика „Verlorenes РаTadies.“ На тој слици нити му је цртеж добар, ниги је колорит леп, нежан и угодан, нитп му је природна пластика тела. * * * За сада ћу да завршим са овим мојнм уметничким скицама. Да би штованим чнтаоцима у што лепшој u јаснпјој светлости, да бнх им што верннје изнео слику о жнвоту и раду тих уметнпка, ја сам поред њихових радова на овој изложби, споменуо и њихова остала дела. Овде нисам сиоменуо свс немачке модерне еликаре. Још је остао приличан број врло даровитих људи. 0 гим уметницима биће други иут мало внше говора. Беч. АВДЕ тЛАГАРИТч