Дело

ИЗ НАШИХ И ТУТаИХ ЛИСТОВА 489 иггва него и од еаме државне власгн. Нарочита се живост у томе показала. носле прошлогодишњих догађаја, од кад је тако звано јерменско питање опет нстурено на дневни ред u нарочито с енглеске стране прнличио вештачки надувано. Комитети и посланпце ншле су једно за другнм, па је једна депутапнја македонскога коматета п званично прим.вена у аудпјенцију од самога кнеза. П све то уз очевидно подржавање Аустро-Угарске. Сама М.гада Блгарија прихватила је ову радњу, п у једном чланку, иза онога о срнеко-бугарском зблнжењу, иод насловом Македонска иокрет, изразпла се, да је садашњи тренутак нарочито згодан за њ. те да се треба Бугари њиме да користе. А та нарочига нодесност тренутка је, по нашем бугарском колеги, у томе, што је u јерменско питање покренуго и нгго је, покрај тога, и сам новн руски министар спољних послова кнез Лобанов у разговору с турским послаником у Петрограду нагласпо, да је царева жеља, да се нешто учпнп у јерменско]' ствари; а кад Руеија хоће непгго за Јермене да чпни, онда је несумњпво, да ће хтети нешто и за Македоннју учинити. Гледиште, пак, које је Млада Блгарија за расправу македонскога питања истакла, и које као да |е с бугарске стране у оиште усвојено, ово је: тражити иолитичку аутономију за становништно македонско. То је Формула, која с једне стране има да штеди осетљпвост српску, а с друге стране, реклн бисмо, и да Србе постави у ноложај да се не могу разложно томе оппрати. Млада Блгарија изречено наглашава да је то земљншге такво, да му се нико с разлогом не тоже опирати : ми тражимо, вели она, аутономију за становништво македонско без обзира на њсгов састав народносни, дакле н за Грке, u за Србе, и за Бугаре. Морамо одмах рећп, ако колега наш у овој Формулп налази неутралисање самога питања, онда није најсрећннје решење нашао, и ако признајемо радо, да је Формула на први иоглед доста лено и згодно нађена. Мнмо то рекли бисмо да има мале конградакције у томе, кад г. Гизов истиче најпре главну мисао о српско-бугарском зближењу, а одмах за тим једнострано уиућује Бугаре да баш овај садашњи тренутак не пропусте порадпти у показаном смислу на решењу македонскога пнтања. Ако је прва мисао озбиљна, онда се, очевидно, у раснраву овога македонскога питања не може п не смс улазнти ни с једне нп с друге стране, без претходног споразума, који бн п у томс могао наћи заједничку радњу, очевндно иовољнију за решење шгган.а од радње једностране у гоме, било српске бнло бугарскеШто се самога принципа тиче, који је у оној Формулп нзражен а ио коме би се шггање максдонеко имало расправити, и.мали бисмо да кажемо, за сад, ово : Бугари очевидно знају, а нзвесно морају претностављати да и ми знамо, да наш и њнхов ноложај у Македонијп ннје једнак. Они тамо пмају нарочиту црквену организацпју, на преко ње н школску. II то имају већ од скоро двадесет и нет година. Ми тамо тога немамо. Кад се то има на уму, а то се извесно мора на уму имати, ако се сноразум