Дело

490 Д Е Л 0 озбпљно хоће, онда већ горња Формула за решење пптања не може опсгати онаква каква је пзнесена, без нзвесних допуна. Наша допуна оној Формули такве је прнроде, да јој извесно ни најскрупулознпје објектпвно оцењивање неће моћн замерке наћп. Ми нншта впше не тражимо но да се, најпре, у положају с Бугарима у Македонији изједначи.чо, u онда, после пзвеснога времена, на основу нзнете Формуле нрнмимо расправу иитања и заједнинки п сложно с Бугарима око тога порадимо. Изједначење то може бпти на два пачина : пли повлачење бугарскога егзархата, т. ј. његово нестајање у граннцама отомаиске пмперије, или обнављање српске пећске патријаршпје, која j'e до ире сто годнна у Турској постојада, с правнма не мањим н не већнм од оннх, која егзархат бугарски има. Мн збиља не можемо да видимо шта би се, ма с Koie стране, бпло с бугарске, било с турске, било од стране великих снла, могло нрпговорити овоме захтеву срнскоме, којн у себн нма све елементе правпчности п ничнја права и ничију осетљивост не вређа. Само становништво македонско добпја нсто тако одрешене руке и иотпуну јсднакосг и у том погледу, док тога сад оно, међутим, нема. На тако пзједначеном терену ми одмах радо прихватамо заједничкн и сложан рад око решења тога ннтања по Формули која је нзнета : да тражимо аутономију Македоннје за њено становништво Мп бисмо врло радо чули мишљење с бугарске сгране о овој наuioi допуни, или, ако се хоће, о овом нашем предлогу. Мн не вндимо, доисга ни један озбиљан разлог, који би се с њнхове стране могао навестн протпв нашега гледишга и схватања. Али мп прнстајемо ипак да чујемо и њихово мишљење па да га опет иодвргнемо својој оцени. Сваки правн разлог ми ћемо дочекатн с п}’но предусретљивости и објективности, иа н сами одмах дати своје мншљење, отворсно и нскрено. Ако се тако и с бугарске стране буде чинило, и у овом н у другим нитањима, онда је извесно да ће се увек до сноразума доћн, н да она ноново изнесена лепа п важна мисао о српско-бугарском зближењу, сложној н заједннчкрј радњи Србнје и Бугарске, неће дуго на своје осгварење чекати. Искуство и наше п бугарско допста j’c већ и сувише дуго н скупо да не бн било крајње време с обе стране живо п искрено пораднти. да се слошкн поуклањаЈу све сметње н тегобе, које омећу сложан и заједннчки рад ове две суседне u братске земље, на штету н једне н друге а на очевндну корист туђина п неиријатеља, Пространа је и вслика област рада н за нас н за Бугаре, а п мп н онп имамо много што шта да бржи.м п сложнијим радом надокнађујемо п течсмо што други давно пмају н што су лагано н на тенане текли п добијали. За то је и у нас и у њих сваки тренутак двоструко скун н двоструко нзгубљен, ако се узалуд иропустн и у место плодним и сложним, заједничким радом, нспуни трвењем и међусобицом. Пожуримо се да се нос.те — не кајемо !