Дело

44 Д Е Л 0 Јер од готовости, којом грађани порез плаћају, зависи у многоме п ва.Баност саме управе државне. Док немачки писац Фауст нпр. мишљаше, да се свака државна мера, једном ма где употребљена, и у Немачкој примењивати даје (Рошер, стр. 208), дотле наш Крижанић у своју царску реч уноси напротив мисао, да ваља све законе у прошлости и садашњости добро проучавати, па за свој народ одбирати оно, што је његову карактеру и образовању најприличније и најпотребније. Нарочито у Финансијским питањима, која су по речпма Боденовим : «nervus rerum* међу пословима државним, Крижанић велн: «треба ecTh, да o6\\\UM'h сов^томт* разтрисем^ и аредумаемт, основа■ н\е обч\его добра® (309); и даље : треба ест\>, да вн всћ (тј. заинтересованп прпвредници) o6u\uMh созволен\ем!> ароизт>пвите uaM'h : којим начинима може државна каса са најмање народне штете доћи до прихода иотребних за подмирење општих расхода ? (310). Он тражи да се укине установа монополисања животних намирница а нарочито давање њихово под закуп приватнима (и то још странцнма), али да каса државна не би тиме (тј напрасним укидањем ових прнхода) осетне штете претрпела : «да гради. иришлкутч> кт> uaMh своих!> аослов'б’\ да се круна са народом о свему и свачему договори: „II зато хочемт> себе задержатБ еденЋ или два м^спца e'h годуп. (325). Оно што нпр. у једној Ипглеској бејаше однста врело модерне уставности : а то је потреба владалачка у новцу, која их гоњаше, да тражећи у парламената све нових средстава, чине народу све даље уставне концесије, то Крижанић већ за онда и у Русији иредвиђаше, ма да се то и до данас још испунило није. Међу тим погрешно би било зато мислити, да Крижанић ондашњој Русији препоручује уставност. јер он ипак претпоставља, зарад народа као и зарад саме будућности словенске, и саму руску аутократију познатој пол->ској анархији (као што ћемо то доцније ближе показати) Он се, говорећи о мерама Финансијским у опште, зауставља само на томе, да без припита заинтересованих давалаца пореза не би трсбало никад нове намете заводити, дакле тражи унрав некакав облпк ближе неодређенога уговорнога односа међу владаоцем и народом који би се оснивао на за]едници интереса. > „Власти Величества” Крижанпћ на првоме месту убројава ираво ковања новца овим речнма : „Да иикго вт> вћкт> не