Дело

КРПЖАНПЂЕВА НОЛПТПКА 45 дерзаетЂ и^нлзђ коватв на свое имл, ни на кралевско имл безЂ кралева повелћши” (I. 313). Он тражи да држава кује добар новац, а не да се дозвоти, да, као што то баш тада и у Русији случај бејаше, лош новац — бакарни, искован у великој количини године 1656.1) — истисне из саобраћаја добар новац, јер Немци, велн он, све што у землш купују (а поглавито храну,) плаћају онда бакром а за свој увоз са стране извлаче из саобраћаја све само сребро.'2) Грешемов закон о новцу бгто је дакле нрактичкн већ добро познат нашему Крижанићу. Већ смо напред видели, да он ковање лошега новца убројава у очајне финансијске мере и зато уноси у своју цзрску реч иарочити налог, да се оно за сва времена забрани. Међу тим имају се примати сви пуноважни страни новци од злата и сребра по ираведној цепи њиховој, обазирући се међу тим вазда на то по каквој цени у околним земњама (Немачкој. Персији и Турској) дотични новци циркулишу. Лош страни новац сасвим се забрањује. А за бакарне шведске новце сасвим умесно примећује. да се цримају, али увек испод цене сировога бакра. (I. 326). У саобраћају треба увек према потреби да има ове четири врсте домаКега новца — по мери и вредностн npoписно нскованога, с крањевским ликом и знаковима па и зпаком града, у коме су исковани — златни («златники нлити златни рубли“), сребрни, бакарни и мешовито, из сребра и бакра, исковани (((ПодмћсЂ да будетЂ праведно полђ сребра, полђ мћди”). Само ковањо новца да буде по мери и садржинп за сва времена стално утврђено (има се на вћчнук) памнтБ вђ печатннхЂ книгахЂ пописатБ и напечататБ), и да се распоредп на четири града („ВладнмерЂ да куетЂ златние, ЛрославелБ сребренне, Песко†подмћснне, НовградЂ мћднБ1е‘ — извесно због боље контроле над ФалсиФнковањем) А народ, ако хоће да ужнва све ове благодати и да му се на свагда скнну с врата: рђави новцп, државне крчме_, монополи хране (и осталих дневних намирница), као и страни трговци, мора опет своје обавезе према држави увек тачно испуњавати. (I. 328 ). *)*) О томе, ко је ову несрећну Финанснјску меру Русији преиоручивао цостоје разна мишљења; многи је приписују аустријско.ч изасланику ГлавиниАу. (в. поменути већ чланак проФ. Брикнера у „Russische Revue“ 1891. стр. 327.). '2) Први златан новац у Русији пскован јемеђу тим тек под Петром великим, године 1701. У толико је значајнији КрижзнпБев савет, да Русија већ онда свој златан вонац искује.