Дело

46 Д Е Л 0 Закључак економне политике Крижанићеве у овоме је: да држава мора настојавати „что никому мћсгЂ слободно жит\> безд^л^ному”. (I. ‘233.).‘) Свак у држави, са владаоцем на челу мора чинити своју дужност, а владалачка дужност према народу своме је и највиша и најсветија. Много је званих али је мало избраних, вели он, и: пре ће камила проћи кроз иглене уши, но што ће снлни и бо^ати доспети у царство небесно. II ове свете речи. вели Крижанић, има\у се на ирвоме месту применити на саме краљеве и државнике њихове. (I 274.). Заблуда је доиста неизбежна особина људскога живота, и људи обично таман кад иочну како треба разумевати. шта је живот и како им живети ваља. онда их eefi, и живот оставља. «Отуда, вели он нде реч : ишти разума у стараца и мудрости у седих глава* *). I. 106 )') И у томе погледу краљеви нису иимало срећнији од осталих смртних ; шта више краљеви су обично најподложнији ласкавцима, кеји их Формално опсађују (јер је истина обично горка и мрска, I. 390.), и зато су, вели Крижанпћ, врло често мртви саветници — ато су књиге — још највернији им иријатељи. И што је још најтеже и најнесрећније, док заблуде обичних људи понајвише и понајчешће њнма самима шкоде, дотле, изаблуде владалачке вуку за собом народне, неиоиравне гитете. И зато краљевп треба да се уче мудрости у добрих учитеља, књига и саветника, а не из искуства” (I. 108. и 388 , где нарочито говори о потреби краљева да се потребним знањем наоружају); ]ер се владари не смеју, као остали људи, тек искуством иамети учити, а то с тога што би њихово искуство било и иозно (стигло тек у старости) а и народ скуио коштало, јер су цкраљевске заблуде увек целоме народу штетне, разорљиве и иогибаоне* (I. 389.). Поред тога још док све прпвагне неправде потпадају по правилу под казне, дотле неиравде, које владаоци народима чине, иролазе обично некажњене и шта више ^свободно соверша¥>тсп“ (II. 21). Нпко се међу тим није научен родио, Мудрост као и храброст нису никакве урођене особине овога или онога народа (I. 84. н 108.),s) већ у ствари мучне тековине наЗато он често напомиље божју зановед : „ко не х>ади да пеједе.а (II. 25. и 63). *) Вндч о томе у књ. П. стр. 141—142. где вели, да се „сваки повек рађа прост и у свсму неумешан. Касно растс тслом, а још каспије се усавршава разумом11, који велн на жалост обично додкаи долазп 3) Оставj,ajvliH на страну љегове назоре о војсцн, устројству н наоружаљу љеоме |доо П. о снлн) ми иапомиљсмо овде мнмогредом само толико, да поред псторнј-