Дело

КРПЖАНПЋЕВА НОЛПТПКА 47 укв и нскуства. Ту је историја најбол а учнтељка и народа и владара и државника. Марко Варон и Цицерон учаху већ, вели он, да науке и вештине нису никоме за једну већ, кроз иљаде година и то вазда једнима од других придолазиле. Некадашњн варвари, Немци и Гали, данас су, вели он, и у науци и у вештинама славни. Ј дан народ допуњује другога; тако нпр. Немци пронађоше штампарију. часовнике, топове итд. а Италијани опет магнетну иглу и друге вештнне, а све је то опет својина целога човечанства. Зато нико нема права рећи, као да је и нама Словенима некаквом небеском судбом пут науци и вештинама препречен. Шсто као што се и остали народи нису за дан ни за годину, но помало једни од других поучавалиг тако се и ми свему научиги можемо, само ако воље и труда уложимо”. (I 108). Лолитика илп, као што ју Крижанић још зове. и «Кралевскак мудрост^* (I. 116.) јесте између свих светских наука најважнија, јер, умети управљати земљом тако да се највиши могући ступањ среће п благостања људскога постигне, јесте одиста крајњи циљ и науке и живота. Исто као и А Смит, Крижанић полази са пунога убеђења, да добро уређеннх Финансија не може бити без јаке приврсде народне, а обојега опет без добре владавине, која је плод целокупне сиољне и унутарње политпке државне. Прилазећи дакле најзад овому, трећем и највећем делу његове политике, мн ћемо се постарати колико нам то у власти буде да у једној целини изнесемо главне политпчке идеје његове, изложене вазда с нарочитим погледом на словенске (псглавито руске) прилике, остављајући другима, од нас иозванпјима, да на овај чисто политичкн део Крижанићева сппса карочиту нажњу обрате.1) скога ц Фило.тошкога (нпр. о назишша у војсци) интереса у љему има и појединих врло занимљивпх напомена. Добра војска, веди он, мора ире свега бити добро снабдевена, обучена, п имати силу п брзину (73 и 82.). — Храброст се васпитава (као у Шнартанаца u Рпм.вана). — Најбоља војска без добрих војсковођа не вредц ништа, као што нам то најбоље сведоче Кинези, код којих мандарини (дакле грађански 'шновпнци а не војници) војском управљају. (87.) — Жали се, што Немци у Русији имају у рукама готово све тир1,аве н команде. (89.).—Најзад препоручује владарима, да набављају „цргеже и оиис зем&ља, са којима војују“ (90). ') За овај политичкп део вели Маркјевиб, да је он најважннји п да се у љему „Крижаник тек јавља у пуноме блеску свомеи (стр. 46.). Међу тнм ми смо мишљења, да му економски део по важностп п ориђпналности мисли нп у колико не попушта, и