Дело

48 Д Е Л 0 Оно што проФ. Брикнер, у иогледу Финансијско-политнчких нредлога Крижанићевих, сасвим умесно вели, да су «ретко где теорија н практика једна од друге тако удаљене биле” као код њега, iep «да је Крижанић и нашао својих читалаца, нпак би предлози његови безуспешни остали већ због самога радикализма њиховога”1) важи у свему и за чисто иолитички део сгшса његових. У питањима државнога права, као и у схвагању државе и задатака њезиних, Крижанић не само што прихвата напредне идеје својега вромена, као и чувених претходника му. већ у многоме се дохвата чак и реФорматорских идеја 18. века. Крижанић тражи суверенство државе исто онако, као и чувени претходник му на западу Жан Боден, али док овај нпр. још мишљаше, да се владалац само у невољи може везивати за пристанак народа у законодавству и дажбинама, (јер по праву суверенства владалац може увек и сам без ичи]ега питања намете ударати) *) дотле Крнжанић, као што видесмо, упућује владаоца да тражн сагласност народну и да се заклетвом утврђених обавеза савесно придржава, па не само то, већ готово сасвим у духу нашега столећа тражи још и да монархнја има почивати на начелу народности,*j Неограничена власт аротивна је, вели Крижанић. и божјему и ириродном ираву.к) Цео «разд4лЂ 27» 'књ. I. 271 — 279.) и говори само о томе, како је заблудна мисао великих и богатих овога света, да је власт и имовина њихова искључива својина такве природе, да онп са њоме по ћефу располагати могу, док међу тим њнхова је баш дужност, да, имајући власт и госпоство, народом управљају на срећу и благостање његово. Краљева је прва дужност: ((Лк)дство учинитк блаженоп а то ће само онда бити, кад му обезбеди : «веру, иравду, мир, благостање и ионос народниЂ (275.), јер краљ не влада народом на своју корист већ на опште народно добро, а да је то тако доказује се : 1) тиме

« да Маркјевић у томе греши кад — ценећи га са гледншта сувремене науке — вели, да су многи погдеди Крижанићева на државну и народну привреду неверни, а међутим одмах тому п сам додаје: „но иодробно разбиратв ихв ми не беремсли. Стр. 43. *) Itussisclie Kevue стр. 333. *) Види: Bodin: Eine Stuđie iiber (len Begriff der Souverai n e t ii t, von D r. E. II a n c k e. Breslau, 1894. стр. 79. u 83. 3) У оиште, вели у томе ногледу сасвим правилно МаркјевиК, мн у КрижаниКу eujuMO ирипрженнка )С,\по,\ржа<те монархије, са пародношКу у основи њезпној. стр. 96. *) „Бсеконечнал областв супротивна Боапему u уроженному законостав1м“. 277.