Дело

КРПЖАНПЋЕВА ПОЛПТПКА 49 што је он и у самим апсолутним монархијама у истини само «иодкрал^п божји на земљи; и 2) тиме што у свету има и изабраних владалаца (дакле и по вољи народа а не само по милости божјој). (276.) Па, и ако, и кад се баш народ владаоцу својему на милост и немилост предаје, он то ипак никад не чини по доброј вољи, већ само присиљен, — а то никада није праведно (278.). Ну да се вратимо и наставимо онде, где смо већ напред застали били, остављајући да главну садржину трећега дела Крижанићеве политике — под заглављем «о муд-ростии — при крају изложимо. Казали смо већ љегове напредне назоре о погребитости знања, нарочито историјских и философскпх, владарима и државницима њиховим (у разделу 1.) као и о томе, како природа правога знања лежи у тачноме сазнавању узрока, (дакле у правилно примењеноме закону узрочности, у чему је и велики инглески философ Давид Јуме у идућем 18. веку гледао и проучавао првн и највиши закон из теорије сазнања) (разд. 2). Рекосмо већ и то, како је Крижанић мишљења, да је од свих наука за сам практички живот људски ипак најважнија иолитика т.ј. вештина ^ираведно, славно и честито владат^ лмдство, гради и народип (стр. 121.), а у њој на првоме месту стоји: осигурање материјалнога живота, дакле благостања народнога1). Настављајући на ово, ми ћемо се и од сада придржавати истога досадашњега начина излагања, т.ј. у главноме ићн онпм истим редом, који је и сам Крижанић у спису своме утврдио био, доводећи само сродне и растуреие партије у природну везу њихову, чиме нарочнто избегавамо она понављања, која су у Крижанићеву спису доста честа. — СВРШИИЕ СЕ ') У својој још мање вшпе сколастачкој класафикација наука он „иконо.чт и.ги господарство, кое учип, e.iajaTh до.хђ илн че.ш.и^ уноси у „аолитику или лк>доправное учен\е“ као један саставни део њезпн. I стр. 121. ДЕЛО VI 4