Дело

KPIITIIKA II Б11БЛИ0ГР л ФИЈА бОЗ оотице. Ј. Крчмарик наводи у свом спису о узроцима исељавању босанских мухамеданаца, познате узроке те поЈаве Врло снмпатично је upoнраћена монограФија II. Куноша о Ада-Калу, ва.ван посао геограФСкоетнограФСки. Вредан ie нажње спис Д. Чанкп-а Крижевачка ЈКупанија у XV столећу, у коме се по именима места може јасно видетп докле су допнралн Срби. Ј. Ердељановић реФерише из Wissenscliaftlichen Mittheiluugen aus Bosnien und der Herzegovina народна верованш o постанку неких места у тим крајевима, што је саопштио Др. М. Хернес. — За овпм долазе реФерати о списима више комерсијалне садржине, тако о Јелчићевим предлозима како да се Далмација прнвредно унанреди, о Новом Истоку, од Л. Руса, да Турска треба да потпадне економно под Аустро-Угарску. — Напослетку Немац Бирхнер опширно онисује заборављено острво НикарпЈу, а Француз В. Берар објашњава да су многа грчка имена места нореклом Фсничанска У III одељку има 16 реФерата, од којих је опет највећи број од уредника (6) а остало по један или два од других. — Конценс Хорди, члан лондонског геограФСког друштва, путовао је у три маха по Дрној Гори, Ново-пазарском санџаку п Албанији, а иоследњн иут да види, како су, нротивно одредбама Берлинског конгреса, утврђене гранпце Дрне Горе. Опис му је добар. Г. Вајланд интересантно оппсује живот Влаха у Акарнанијп, којима управљају „челници*. В Гец се пео на Љубетен и нашао је, да је впсок *2600 м. II. Вазов опшпрно оиисује Рило, рилски манастир, језера. врхове. У „Делу“ је изашао чланак Ноп М. Велпмпровића о „Скадарском Језеру“ н уредник велп о њему, да о овом мало познатом крају и обичан трезвен нутник може изнети доста новог и доброг, а чланчић овај је збиља поучан. К. Хасерт описујући Дрну Гору дели је у трн дела: Карст, Источну Црну Гору п 1’авнице око Скадарског језера и на обали. Симпатнше Дрној Гори и тежи да се исправе погрешна мњења о њој. Муњатовић реФеришући о опису острва Крка u Габа од проФ. Л. Динка вели за њ, да иоред све опширности описа ннје могао да сакрије своју површност. Посао В. Нушића крај обала Охридског Језера уредник је много сгрожије оценио но реФеренат у ,.Делу“. 0 чланку П. Балканског „Кроз Гробље“, који је изашао у „Делу“ уредник вели : „да овај сентименталнн и дубоком и искреном тугом нрожет путонис садржи ипак зрнца (геограФСке вредностп!, због којпх га треба и овде (у Прегледу) поменути**. Од непознатог нисца изашао је у „СборникЋ-у“ путоиис но долинама Сгруме, Месте и Брегалнпце недовршен чланак. РеФеренат пзлаже садржнну н по томе само има интереса прочнтати га. А. Мартел описује I рчку од Атине до Спарте н одатле преко Каламате до Мегалона. НајинтересантниЈе је око Снарте u од Спарте до Каламате. 0. Кодонић нише путне успомене о Средоземном мору, Цариграду, Атнни н једном делу 1 рчке и реФеренат (Ј. Ердељановић) вели : да је иисан „песничким начином“, али д,а у њему нема много новог.