Дело

504 Д Е Л 0 У IV одељку има највише реФерата — 86. Највећи број опет је наппсао уредннк (17), па X. Храниловић и Лх. Ј. Јуришић (по 6). Пз Физикалске геограФије има 11, рударско-геолошких 17. ФОтогеограФСких 6 и метеоролошких 2.— Борне кратко саонштава у каквим се стенама находи жпва у Авалином руднику. Јов. М. Жујовић реФернше о врло интересантном чланку Др. ШаФарика „0 геолошким приликама Казана на доњем Дунаву“. Ж. Ј. Јуришић реФеришући о послу Др. Р. Р. Бека о распростирању црног бора додаје преглед ботаничких радова, који су изашли у току нзлажења Нрегледа. К. Хасерт непрестано пише о Црној Гори, па сад иише и о пределима њеним. Балдачи, талијански ботаничар, саопштава своја проматрања о вргачама и њиховој вегетацпји у Црној Гори. Др. С. Радовановић реФерише о „Прилозима за иознавање Јадранског Приморја'*' од Др. Ј. Цвијића, у ком је чланчићу Цвијић објашњавао постанак Скрадинског Бука и нзнео карактеристику обале Јадранскога Мора као н неке појаве на њој. Леп је реФерат Ј. Ердељановића о „терен карсту н земљишту карста“ од Е. Кигела. Др X. Храниловић реФерише или кратко саоиштава садржину „Потреси у Хрватској“, „Прилог геолошком нознавању Туња“, оба од Кишпатића, за тим о радовима Др. Д. Горјановића — Кранбергера о геолошком саставу разних нредела Хрвагске. о прилогу Торбаровом о климатским одношајима у Хрватској, у коме су саопштени ресултати 21 годишњег опажања. То су нрви поуздани нодаци о климатским прилнкама у Хрватској. Опширно је Муњатовић изнео метеоролошке ирилике у Славонији и Хрватској, извађене из једног угарског часописа, у коме се метеоролошки подаци сређују „но међународном образцу“. Гејза Буковски у путном извештају но јужној Далмацији исправља геолошку карту и подробнпје износи геолошкп састав њсн. А. Гикер излаже у спису „Слани изворн у Босни и Херцеговинн“ количину соли у разним сланим пзворима босанским. Јћ. Ј. Јурншић пзлаже главну садржпну о неколнким ботаннчким пословима Ф. Фијале. Од великог је интереса „Прилог Флори АлбанијеА од Др. I*. Ветштајна. Шар је по њему у Албанији н он је нсобично важан у ФОтогеограФији. На њему има биља средоземне и понтиске области, а балтичке нема. Ту је или близу њега јужна гранпца алписке Флоре на Балканском Полуострву Износи сличност старо-србиске Флоро са Флором Средње и Доње Пгалије 0 овом одличном послу леио је реФерисао Ж- Ј. Јуришић. Ф. Тула ппше о геолошком саставу Добруџе, која је у томе ногледу врло интересантна Др. М. Лнмпрнхт износи геолошки састав о огоци Дарданелској. Уредник даље рсФсрнше о ]»адовпма <1>нлнсоновнма : о геолошком саставу н орограФнјп у Северној Грчкој п Бопајском Језеру. Познати Франпуски пспптнвалац карата Е. Мартел изложио је у ,,les Abimes“ своја нроматрања у карсту јужне Француске, Белгије Пелононеза и Јадранског Карста. То je садржина у најопштнјим цргама Прегледа. Разноврсност и сређеност његова даје овој књизи велику вредност. Напослетку да на-