Дело

СУЂ^НИЦА НАРОДНА БАЈКА L Вила тако једна велика задруга. У тој задрузи живело јесамо ожењених мушких глава преко тридесет, а већ младића, девојака, деце и да не нричам. Газдалук као што само у такој задрузи'може бити : читави снахилуци, ергеле, чопори, стада и сваком малу нарочит чобанин. Стари Мирко — домаћин — управљао је задругом само тако може бити. У његовој кући било је реда као у кошници. Ако се хтео свршити какав повећи посао, он би позвао у свој конак задругаре, али само оне седих власи, па би се ту с њима споразумео како да се тај иосао сврши Сви су поштовали старог домаћина. А и не поштовали га!.. У свако Божје доба дана или ноћи знао ти је он дати рачуна о својим задругарима. А кад народ у кући понавља он о сваком чељадету води тачна рачуна тако да се нико не нађе да би му замерити могао. За старије куповао је руво према добу њиховом и то како себи тако и њима ; за млађе пак подешавао је према своме јединцу, Славку — па свима право. Кућа је напредовала не може боље бити; летина понела стока се плоди; једном речју : боље се пожелети не може. Е, ал Бог је — Бог !.. Кад мислиш да си најсрећнији и најбољи а ои те тргне из твојих снова. Пусти кугу на људе, И затре све. Само обори главу, иа после, док длан о длан, као да никад није ни био ! И од Миркове задруге оста само Мирков јединац, Славко. Јадно дете, окаменило се од чуда и бола... Онолико имање а