Дело

Д Е Л 0 6 весели и разговорни и Здравац и Крста и Матеја и Дика, само> Сретен воденичар натукао Фес на главу, намрштио се те му веђе пале на очи и стоји сам, подаље од осталих и иа све гледа љутито и злобно. А то за то, што је већ у напред знао, да ће Ступица свакојако донети другу меру и друга правила, те ће се старо бацити у заборав и онда већ његов глас и знање пропада, као зрно песка у гомили, а овамо како је све то њему пошло лепо, и нако се он за све био припремио. II два три пут хтеде, као онај дан, да савије главу, да стегне песнице, па да јурне у гомиле, али је од истипе осећао, да је свему томе прошло време, па се најпосле и бојао, да не буде он сам с једне; а сви остали с друге стране. Према воденичару стоји Троглав не може веселији бити, па и то весеље није да трајо час два или један дан или ноћ, но од како се рече: «престајемо!и н од како престадоше, Троглав осети да му се нешто скиде и с рамена и са душе и да је лакши од најмањег пера, те мало мало, па био у кући, или на путу, подскочи од једном у вис, лупи се руком за врат и викне : уживај ! Само што је и првог и овог последњег дана увек зазирао од воденичара и није се хтео с њиме срести никако, па кад га види још поиздаље, окрене с пута, а у себи помисли : «Ко га зна, шта он мисли !и А сад ово, кад дође Ступица и кад Троглав виде намрштено чело у Сретена, осети да му је мило, што се онај повукао сам за се, као ћук у дупљу али уз то чисто чује у ушима, где му нешто шапуће: прнчувај се море; па кад му дође оно да скочи н да се лупи руком иза врата, и да викне .уживај !и сад се само предвоји у крстинама, протрља руке између ногу и увек бар једним оком гледа на воденичара, да види, да ли га онај гледа и како. . Али је и осим њега и свима осталима било и лакше н мплије. Тако Матеја Рубијин скинуо чак и Фес с главе, јер је већ н заборавио, од кад га није сунце опекло, па још сад ето две среће, где се може и сит насунчати и бити међу светом. Од радости би се чнсто иољубио у теме, а да би срцу олакшао, пипне се којн иут руком по глави и увек уз то протрља н две своје чворуго, са којих се кожица скоро почела да љушти, тс му свраб није дао две последње ноћи склопити око на око. Истпна то Матеја није никомо рек’о, али свако је погађао, ш та