Дело

ПРИЧА 0 СПМИ СТУПНЦИ П СЕЛУ ВРАЧИМА 7 је то, а Дика му једном и рече, кад му виде руке на глави: Тр.кај, трљај! Пашто се Матија само намршти н окрете главу на другу страну. И Здравцу је било мпло, те још како, и кад се у гомплп сусрете са Крстом, нодиже обе руке и лупи Крсту ио рамену иа внкну неким чудним гласом: «Их, што нисам Дика, да запевам !и Међу осталима који су билн међу нрвима, види се н вв' лика конђа бабе Журне, а чуло се да је она рекла : „Мени је нраво, како год 'оћете п шта изберете, само пспред мене неће нико !» Ту се тек ирвог дана састала првн пут са оном својом рођом, која јој је поручнла о светој Параскеви, да њих две одложе до прве прилике, алн ето где се сад та прилика изјалови. Кад се ирвн пут сад сусретоше, речс јој рођа на уво: — Сад Стрина не можемо, али ћемо једном, или код тебе, илн код мене, само да нас нико не видп ! А Журна јој опет на уво одговори : — И два пут и три нут, рођо. Па и сам ноп Павле не понесе тога дана ништа око главе, нити је као ире натукао читу онако до ушнју, нити се од кога склан.а и прибојава, само као човек од књиге и у свему кротак мислио је, шта ли им је то Ступица донео из света и да то не буде горе но оно пре. Него тај свој страх не рече никоме, а нико већ не умеде да ирочита са његова чела. Па најпосле кад виде, да је доста од гледања и поздрав.нања, рече гласно : . — Дед да ћутимо и да слушамо нашег Симу, шта нам носи са свога пута, који није, види се, ни лак ни кратак, јер ево где је оба опанка подерао, док нам је жив дошао ! Тада Ступица стаде на месту, а какав тек бејаше ! ? После иогледа на све, али оне очи ! ? Оно знало се већ н иначе да кад оп стоји ираво, чини се да се устурио, алп овога иута бејаше се сав забацио натраг и Матеја хтеде два иута рећи : „нридршЧе га !u Ал кад виде, да је Стуиица чисто зарио где је, не рече ништа, и прогунђа сам за се : «Вндп се, да је од ступе!« После тога знало се и то, да нма очп урокњиве, које кажу, чак н ноћу светле, али овога пута бејаху му се рашириле зенице и прско впше, те баба Журни задрхта срце и у себп рече : «0х, што нисмо код куће!и