Дело

8 Д Е Л 0 До Ступиће стаде прво поп ГЈавле, па до поп Павла Журна са њеном рођом а до њих, али већ у реду Здравац. Крста, Днка, Матија и остали. II онда Ступица поче, а већ зна се шта. X. Кад је Стуиица казао све што је видео и чуо, утврдише остали ту одмах, да од сутра почну с том другом н већ, као да се то одмах и залепп за све, и кад се истога дана разиђоше, мало је који говорио и свако с&м са својим мислима иође кући. Поп се Павле бејаше чак дао у бригу, што се лако видило и па њему, али ни он не рече никоме гласно ни речима но само сави главу и остави све, па оде сам. А мислио је овако. Од овог новог, види се неће болети ни прскати главе, али ако се укорени оно старо јогунство, као оно с првим ко ће онда одвратити свет од тога и како, кад им се ето одузе језик А да је огхет нешто рекао пред светом, да ово друго не вања, могло би се лако повратити прво, а то бн био већ његов грех Да су ово они стари Врачани, кад је требало само почети са: „Ко имје оца и сина,и па да сви слушају, било би лако, него се све окренуло другојаче и ни у једном од њих он не внде ништа друго, до нешто засебно и јогунасто. Тога дана када паде ноћ и када оиет мрак приклопи крила над Врачима, учини се свакоме, ко је хтео да ноћу под ведрим небом раслаби мало оне невидовне стеге око душе, учиии му се, да иа самом небу види неко велико предсказање за сутра н за све редом дане докле буде. Па и те ноћи као чјно некад у ночетку и иод воденицом исти мир и тишина. те вода н сада тихо и лагано клпзи иреко спуштене бране и спушга се под воденицу у два млаза танка и широка. Ту се опет скунили ђаволи, а на оном истом точку седи онај старн мајстор, сав сс пружио где је н гледа кроз свод воденичкп у мало неба што сс једва види над брдом. А кад кукурекну Сретенов нетао. скочи он с точка и нре но што пође у јаз рече: «Срећан ночстак !» Кад освану дан у Врачима, већ се у селу не чу ни једна реч, на ни само „иомози Бог" и дан дође као и ноћ : миран и глув Да не бејаше паса н ђермова и каке лупс од руку п