Дело

111‘ПЧА 0 CUMIl СТУИИЦИ И СЕЛУ ПРАЧИМА 9 судова, могло бн се мпслити, да је те ноћи смрт преклаиа сваког Врачашша п да свако ленш тамо, а да никад не устане. Али кад се впде иначе да је свуда све живо као п пре и да људи н жене н деца иду тамо и овамо и да мрдају рукама п ирстима свакп час, онда бп свако помнслно онако, што и јесте. А свако се од Врачана чувало већ одмах да га вплнце не нздаду, или да се језнк сам како не превари, те да га свет показује прстима и да о њему не говоре рукама. Но како то није било лако и шта тек онако, то већ за прво пола дана бејаше већ пскушења, а на ггрво паде па у мало не пропаде прво Троглав. Бпло му је нестало самлевена жпта, те диже једну врећу на кола п пође Сретену у воденицу, да је самеље. Неколико пута се хтео вратитн п не отићи тамо, јер ни сада није нмао вере у тога воденичара, алн с једне стране жито, а с друге опет што Сретен ваљда неће смети мимо осталих, а баш ако нешто н проба, моћи ће се после потужити свакоме, а онда тешко Сретену. II тако Троглав дотсра кола н жпто у воденицу. Пред воденицом га дочека сам .Сретен, а био је сан и бунован, јер се целе иоћп до зоре једио, што се све тако за њ иаопако окренуло, па и да буде баш пајтврђпх внлица, не види се тако, као кад је био најтврђе главе. Стоји Сретен иа самом прагу н кад угледа Троглава, сену му око оном старом ватром и одмах осетп где му глава расте и где га вуче Троглаву. Троглав опет не скчде ока са ^ретеиа и гледа колико пута онај трепне н како. А кад заустави волове пред воденицом климну главом три пут, што Сретен учини само једпом и то једва. После Троглав иоказа прво na врећу, вели жиго, на на воденицу, зна се шта је. и онда стаде трљати песницу о песницу, хоће да се самеље. Среген намнгпу левим оком и левим образом и одби главом, каже да неће. Троглаву се диже сва коса с чела у впс н избуљи очн вели како то може бити. А кад се Сретену додија то гледање и оне очи, позва га руком те Троглав уђе у воденнцу, а ту му после показа руком да се сломила осовина и да точкови не раде. После се опет погледаше, док Сретен дуну јако кроз нос, а брковн му одскочнше више иоса. Троглаву одмах иопустпше колена н већ осети где