Дело

НРИЧА 0 CHMU СТУПИЦИ И СЕЛУ ВРАЧИМА 13старији сип сав задуван и уплашен, па чнм га впде, ноче мотати рукама око себе, па на више и на пнже, као што се нламен игра а на све то дува, непрестано дува пуним образима, да му заушњаци попуцају. Маринко скочи, а пе зна шта је, а већ Здравац поче да се стреса од стра и да чиии, ни сам не зна зашто, као и Маринков син. II остали бп ту ко зиа докле, да се Марпнков син не досетп јаду, те днже оца на леђа, па понесе кући, те после угасише ватру и cnajome срећом све. Али као оно некад уз мерење, тако н овога пута, док се зло не очеша о самога иопа Павла не осетп га он тако јако, а кад се и он нађе онамо, где се није мнслно налазити, поче да избавља и себе и остале и сетп се прво, кло оно некад цркве, а мислио је да ће му овога иута лакше бптп, јер бар сад нема стра пређашњега, а с мпром се може загазити, на ако се не прође куд се хоће, може се лако натраг. А то је било овако : Родило се мушко дете у некога Дуце Пришга п после осам дана, однесе га Прншт у цркву и поведе већ кума да се да име детету. Како поп Павле пе бејаше у цркви, то се сам Прншт диже поп Павлу да му каже и да га позове за крштење. Оно одмах у ночетку внди се пон Павле на муци, чим Дуца сави обе руке, као да нешто нпје и учини устпма два иута, као да мами пилиће. После прекрсти десном руком испред себе и ману главом поп Павлу да нде с њим. Поп мисли, мисли и ништа му баш не дође на памет, а најмање како крштење, а да пође за Приштем није радо хтео, јер је онај био још од како се зна ђаво н ломиврат иравп. Напослетку, кад му се досадише Приштеве руке н цокање устима, рече у себи Боже помозп и иође с њим црквп. Тамо се већ внде, шта је и одмах се отиоче крштење. Крштени кум, син Матејин, узе дете на руке и стаде где га ноп намести, али ни он, ни поп Павле ни остали, нико није мислио шта ће бити при нменовању и како ће учиннтп, а да се ни о иамет ни о цркву не огреше. Већ за читање из књнга, нпје се liii ире шта говорило, јер се знало, да су то свете књиге и да по њима памет остаје исга, ма се читале на глас или у памети. И поп ГЈавле поче све редом до Вјерују, а кад сврши са тпм, рече куму : «Име ?* И то, што је мимо књиге