Дело

14 Д Е Л 0

рекао није било Бог зна шта, само се опет Пришт окрете првом до себе и намигну. Кум детињи занија главом, вели : неће да каже ! Поп склопи Требник и остави кажипрст где треба у књизи, па погледа кума оштрије и рече опет : «Име ?w А кум опет занија главом да ноће. Иађе се поп Павле на невољи, где сме оставити дете у пола крштено и недокрштеЕШ, а кум опет, син Матејин, зар да се он превари и то пред попом, пред кумашином и осталима ?... Поп се Павле намрштн и приђе куму до самих очију па викну : «Име!" И опет кум занија главом, да неће. А кад поп четврти пут лупн ногом о под п викну јаче но пре. «Име !w куму се учини, да га поп нс разуме па п он л^утито и кратко рече : «Jok!w Срећа шго п то рече, те поп Павле крсти дете и даде му то име, иначе би остало дете, на срамоту и села и попа крштено, а без имена. Када се сви вратише из пркве, свакоме је криво и свако је љутит био. Кум, што се преварио те рекао и онолико. Пришт на детиње име, а у себи га је већ осам дана звао Исидор, како му се и отан звао, а најгоре бејаше поп Павлу. Тога дана осети јаче но икад да је ђаво запарао ноктом и на прквена врата, и поп Павле већ виде у иаметн ђавола, како се шета поћу преко порте и како само чека да нађе отворена врата на цркви, na већ кад једном уђе, неће га бити лако истерагн. Те је ноћи пон дуго остао седећи на иостељп, дрхтао од зиме у хладној соби, а дрхтао и у души од својих мисли п свог продвиђења Наиослетку, као оно опда због Троглава п сада га ухвати сан, но из кога не виде, као ире, ништа са чимс бп се стало иред печастивога. Алн оснажен нечим што не зна шта је и мало всдријих мнсли носле сна, замисли се поп по други пут н већ пре зоре, а њега је у души нешто весело храбрило и снажило и после тога, као после купан.а, заспа са осмејком на устима, па је овога пута и у сну видео да се свему може наћи лска и да ће све добро бити Прве недељо после, дође поп Павле ранпјо у цркву, док ioni нпко од Врачана није био у њој, па узе аиостол и yl>e с п.им у олтар. У олтару нађе један крај, седе ту и нађе брзо оио место, што је овој недељи било намењено. Послејеостао ту дуго, сав предап себи п светој књизи и најпосле га је одагле