Дело

ПРИЧА 0 СИМИ СТУПИЦИ И СЕДу ВРАЧИМА 15 к.шсар тргао, те му иоказао рукама, како је сав свет ту п како треба почетп. Иоп Павле отпоче лепо, као и увек са „Благослови Владико !w н његов се глас јасно чуо у мирној црквн, где се само иначе вндело ирекрштавање и метанисање. Кад дође ред на. аиостол, иону заигра срце, а он рече у себи ; опрости Боже и поче : «Ко Еврем носланнн, сватаго Апостола Навла — чтоние!” Народ приклони главе. Оида он уздахну дубоко и зажмуре п место свега што треба рече гласом као за апостол : «Врачанп н Врачанке.. Можете рећи ! оћу и не-е-ћу-у. . Можете рећи : знам п не знам, дајем н не дам...)- II тако наброја десет речп, нотребни, што кажу, као залогаји хлеба. А завршп јасно п растегнуто са «Ђаво вас вара !м После се окрете народу блед и уилашен и благослови све рукама, иа оде у олтар. Ннкад нпсу куцала брже срца у Врачана као тада. а кад се свако с ти последње речи где помену ђавола, свакоме онда набрекнуше жиле око гуше и пред очпма се врте и одскачу оне светле мушице, што их затворено око види само у болести. После се разиђоше кућама страшњнво и полако и тога дана ретко који да је окусно залогај један, па ни воде да је који сркнуо, што кажу. Само се Сретен воденнчар радовао свему и од срца. Чим је пзашао из цркве рекао је сам за се : «Вратиће се оно пре ако Бог да !и ХШ. После овога се све окрете другојаче. Прво се одмах внде, да је чича Стојанчић од истпне омутавио, јер како хгеде рећн «знами, замуца само два нут н завеза одмах. Пробали су да га поврате, н мпслнли су, да он још држп уговор, али кад се впде његове беличасте очи, како жалосно гледају, па рука која показује уста и уз све неки глас који ннје ни е нити а. но нека средина од обојега, па н то дубоко п тупо, онда се већ виде шта је. Што се тпче осталих нспрва се осети да је свуда живње и чак веселше, али у брзо се н то иротера и сваки постаде,