Дело

38 Д Е Л 0 Много сам ти, мило моје чедо, У те твоје црне очи глед’о, Кад сам оно с тобом разговар ov Па сам ти се погледом опчар о. XXXVII. Гле какав се облак днже, Сунце блиставо, Он ће тебе заклонити, Чедо гиздаво ! Он ће тебе отргнути С мојих прсију, Он ће тебе уклонптз С мојих очију. Ох, дуго ће киша горких Суза падати, А ја ћу се сјајној дуги Увек надати. Мрачни облак мора најзад С неба минути, Дуга наде, дуга среће, Мора синути.