Дело

.ПРОПАСТ - СЛИКА ИЗ ШКОЛСКОГ ЖИВОТА Данас је Пера устао веома рано. Некаква неодређена зебња беше га обузела још јуче у подне, кад је опазио да су му најглавније партије из средњег века остале нејасне, збркане, ria готово и — непознате. Ужас га обузе кад му, случајно, иадоше у очи наслови : Видукпнд... Канут... Хастингс... и још многи други, о чему он, ваистину, ии појма не имађаше. ((Шта ли то може бити ?» — пнташе се он, <(да се баш ни тих имена не сећам ?и Истина целе му године историја не иђаше «од рукеи и ако су најслабији му другови из ње ималп тројке и четворке, али ипак је он, у колико се сећа, редовно пратпо и учио све лекције. * Узе да преврће дал>е, али резултат овога прегледа беше тако неповоњан, да је очајно јаукнуо, бацмо књнгу на сто и ухватио се обема рукама за главу. Дође му као да ће полудети. Сутра испит, а он ни пола предмета пије нрегледао, а јадно ти научио. Поче да мисли. До сада је важно као одлнчан матемлтичар и. у опште, врло дибар ђак. Иепити су му свагда ишли «као по лојум. До сада није знао шта је то аасти на испиту. Истина имао је и «среће“: некако се свакад дешавало да буде питан оно, што је по најбоње или бар врло добро знао. Разгледа цоо предмет, научи теже стварн, на ако и остане што сумњиво, он је већ знао да то неће бити иптан. Догађало се, богме, да је по некад и са зебњом ишао на испит. Пре две године није могао да савлада читава два оде.вка из Псторије Срба, па опет — провуче се. Еј, кад би дао Бог да и сад б\тде тако. II зрачак наде обасја му душу. Опет дохватп књигу и поче