Дело

40 Д Е Л 0

да чита, али чим одвоји листове који су му непознати, збуни га и уплаши количина њихова. Не зна шта ће пре да прочита, што му је мање нознато. Иајзад се реши да чита по реду, па докле дође. Завери се у себи да не преврће лпстове у напред из љубоииства, јер му то највише смега и нлаши га. Тако је седео над књигом и читао пело пола дана. После вечере опет је дохватио књигу и почеше да му лете кроз главу Лонгобарди, Гибелини, ХохенштауФовци, Капет и Сфорци, папе и крсташки ратови, и сва чуда из средњих векова .. Тако је и заспао над књигом... Пробудпо се и otiilu’o на испит... Стоји он пред столом за којим седе проФесори и чека да му се стави питање. ПроФесор историје некако се ђаволасто смеши и погледа га испод обрва. (,Кажите нам ви, — вели он — ви, Јовановићу... дед шта најгоре знате?" «Чек’ да га преварим>), вели Пера у себи, па додаје гласно : «Тс... читао сам све... нисам баш најбоље Византију прешао, али тек. . могу.. м — «Хм! можете, а?»> вели проФесор и опет га онако ђаволски погледа. «Па дед’ баш да впдимо у којој су вас мери интересовали зелени и алави,и вели ироФесор и смеши се задовољно. Пера чисто подскочи од радости, па поче да прославља Јустинијана, а проФесор се заценио од смеха, и што се више смеје и глава му иостаје некако друкчија... Кад Пера стаде да огшсује побуну зелсних, случајно погледа нроФесора и опази да је то директор. алн га ова промена не зачуди. Он ггродужи, а директор, но свом обичају, погнуо нос иа дрема. . Описујућп Теодорпно јуначко држање, паде му иоглед на Даннцу, која ееђаше у ирвој клупи н гледаше га с чежњом. (У његову разреду има п женских ђака). Таман он поче да декламује Теодорипе речи, којима она укорава Јустинијана за малодушност, а Данпца га узе за руку, и они се нађоше заједно на ливади, близу Врњачке Бање... II ту опет седе проФесори за столом, од некуд дође и његов отац па стаде пред проФесоре. «Јел’те да но зна ништа ?* вели отац му. «Кажем му ја да ои батали стпхове na да учи иоторију, ал' немам коме да говорим...” После настаде некаква тама. п он чује да нде неко у папучама по соби .. — Перо, — зовну га нежан и благ глас његове мајке. Он се трже и пробуди се.