Дело

КРИТПКА И БИБЛИГРАФИЈА 137 влада није допустила зидање моста код српске Митровице, ма да је кабннет Гарашанинов то био већ допустио аустро-угарској влади, што јеуговор о монополу соли раскмнут u што је „влада основалаи дневну Балканску Коресаоденцију на немачком и Француском језику, којајеантиаустријски карактер имала. Доиста тешке и озбиљне оптужбе! На то је, вели ппсац, Аустро-Угарска одговорила — ренресивном мером забране извоза свиња из Србије, „да економски Србију оштети и благостање јој поткоиаНека се не заборави да ово говорн дипломат, који ни речју не спомиње — међународнп уговор, који ову ствар регулише. Интересно је разлагање нисца о току и нсходу овога „свињскога рата“ којп нзвесно има вредности u за данашње тренутке. 0 том он овако пише: г....Срнски су трговци хтели да прекпну све своје односе са суседном монархијом, н како Аустрија извози у Србију за много милијуна еспана сваке годпне, то 6u овај корак за аустрнјске трговце, којп су већ доста трпелп од аустро-угарско-румунског царннског рата. био врло штетан. Левантска линија Немачке спремаше се да немачкој конкуренцији пут Царнград-Солуна отворп цео Балкан н Србија се даде енергично на посао у овом погледу.... Са све већом зебњом на све ово се гледаше у Аустрији и под притиском с-опственог трговачкополитичкога света поче се попуштати, узевши за то као згодан политички трен}гтак прилику: да се огиочну заједничкн нослови на Ђердапу... Ово повлачење аустро-угарске политике према српској раднкалној владп. раднкалну је партију још само учврстило у њеним антиаустријским амбипијама (!! реФ), и последпца је тога била. да је умерени генерал Сава Грујић морао пред радикалнијим захтевима уступити место CBoje Пашнћу“! Против обргвљеног ПаШпћевог програма писап нишга не наводи: налази да је коректан; алп вели како му се у Аустро-Угарекој није веровало: он је примљен онамо, како писац уверава, с нескривенпм неповерењем с тога, „што би кабинет са својом рођеном партнјом у сукоб дошао кад би програм свој хтео да пзведе“. Алп j'e иисац, опег. нешго добро впдео и правичан бпо да забележи. Одмах иза онога пгго поменусмо он наставља овако: ,,У Србији се, на иротнв, тврдило, да ова антиаустриска струјаније последпца промене на нрестолу п у владн, него је она затечена, да је она ностала природним пугем, неизбежном неодољивошћу услед помагања које су аустроугарскн органи кроз неодеценијум давалиједној омрзнутој и антннационалној системи, која јо све моралне и економске нзво}>е земље распикућски упропашћавала ма да је против ње цео народ био. Говорпло се једнаки узроци рађају једнаке последице. П као што је било струје против Аустрије у Немачкој док је она спречавала зједињење немачког народа, као шго је било исто таке струје у Италији, као што је биш једно време у Ческој кад су демонстрагивно царски рескрипти шгамнанн на меканој артији, тако је и у Србији помагање них личности и мера пзазвало непријатну струју против Аустрије.