Дело

138 Д К Л 0 Први радикалнп министар нредседник Грујић свом снагом се трудио да ово неиоверење према Аустрнјн обезоружа, али овај тешки и неблагодарни задатак, погрешке других исирављаги, није му пошао за руком, он га је само с места његова уклопио. Бечкн кабинет бн био дужан у прцродннм симпатијама словенских народа нрема ГусиЈц не гледати акат непријатељства према Аустрши, и тада нуно поверења нријатељство, којим је српски народ према великом и моћном братском народу испуњен, не би бнло никаква нрепрека да све нартије у Србији према благонаклоном суседству Аустро-Угарске укажу своје најбоље симпатије... Али бечки кабинег није хтео ни за длаку одступигп од свога старог ирограма, на против он је преко ц. кр. Коресподенцбироа зрпској влади сваку непријатељску реч с интересом враћао, тако да су се обострани односи нрпметно почели реметити-“ После овога писац износи познагу аФеру са Скопљанским Звомом која је опет дала иовода да се раздражење против Аустро-Угарске покаже. Ту се Аустрија јављала као заштптница каголицизма на истоку, нарочито Балкану, у Турској, док јој је све једно било шга бива с православним у истим областпма! Оно шго даље писац прича како се га a®epa одазвала на католицпма у Србији није тачно колико мн знамо. Али је ппсац ипак u ту добро запазио, да и оно што се опазило није било »гоњење“ католичких свештеника, него — политичких емисара у руху католичких свештеника. То су сами католици, како писац каже, осећали те зажелелн да се закључењем једнога конкордага томе на нут стане, нри чему се указивало на протестанте, који најпотпуниЈу религиозну слободу ужпвају- „Али — од тога не би ништа: Аустрија се уиорно иротивила да католичке гиколе ицркве у Србији из својих руку исиустии. Ово је добро да виде и упамте н они сродницн наши у Хрватској који нам тако неправедно нрнписују нетолерангност религиозну. Ми бисмо овде још то додали, да је српска влада давала и земљиште за католичке цркве, па се п то разбило о отпор Аусгро-Угарске. Писац носле прелази на цргање одношаја Немачке према Србији и на пзмену њене полнтике иод „новим курсом“, крји је и посланпка дотадашњег Бреја променио и јаче се приљубио аустрпјској нсточној полптици, што се у Србији неповол>но опазпло п осетило. С тпм у 'вези нисац напомиње како јо и пут Краљев у Петроград непријатно дејствовао у Бечу што се у Беч ишло преко Петрограда, па онда истиче како је Србија заузнмала све одређеннЈи иоложај према двама јевропским. коалицијама: дврјпом н тројном савезу. Одношаје са Бугарском писац црта не с наЈбољим познавањем, и ако би као динломата требало више иознавања да је засведочио. Он иочиње с гим како је радикална странка баш најживље нротествовала нротиву српско-бугарскога ]>ата, и ту од некуд наводи два нетачна нодагка: како су емигранти п „из логора Батенбергова“ нисали Краљу Мит лану писмо да га од рага одврате п како ће се они, у противном случају, у редовима бугарске војске бориги нротнв њега. Ове нетачности.