Дело

168 Д Е Л 0 — Бог и свети Илија громовник нека им за то плате ! За тим се полако окрете и оде својој кући. 0д тада су и деца пазила шта пред њим говоре. И ја сам доста пута проводио са чича Пером целе часове; мислио сам после тих састанака дуго о њему, и свакад ми се он престављао као нека неразрешена загонетка. У њему беше много некаке меке нежности, неке готово женске болећивости, а лице му вазда беше озбиљно, и не виде му нико осмеха на уснама. Па ипак, у тој његовој вечитој озбиљности ниси могао никад опазити строга и суха израза: у целу лицу му виђаше се неко нежно учешће и благо задовољство. Изгледаше ми као човек, који је претрпео тешке ударце судбине, па је време залечило ране његове и у душу му улило срећни и тихи мир. Међутим сви смо знали, да од рођења свога он није знао за праву невољу... Али мене je највише занимало и падало ми у очи оно, истина врло ретко, но чудновато севање ока његова, које је стајало у суштој противности са целом његовом спољашњошћу и, ако хоћете, целим бићем његовим. Обичан поглед његових зеленкастих очију напомињаше ми тих и ведар јесењи дан, кад не можеш очекивати ни грома ни олује, већ само нежно и благо сунчано грејање. Па ипак, у том благом и ведром погледу вешту оку није се могла измаћи по нека муња, која безузрочно, само за један миг, за један тренут сијне и нестане је у оном топлом и милом погледу.. И тај један тренутак био је кадар да изазове у човеку читав рој мисли; али она топлина, што за њим наступи, растура ти сваку сумњу, и ти гледаш пред собом најпобожније и најљубазније лице . Једне јесени чича Пера ми саопшти, да je науман ову зиму зимовати код ћивота светога краља; за тим, друге зиме. ако га Бог иодржи, рад би био да се испашта у Св. Гори, и на послетку, «ако Богу буде угодно и ако се смилује на њега грешника”, отићи ће треће године св. гробу Господњем и тако ће постати прави хаџија. За овај први пут беше све спремно, само је још требало наћи коју њиву и посејати пшеницу, јер он немађаше њиве у брду. После неколико дана он ступи у преговоре са деда Миланом, који беше инокосан: један му син у војсци, а други одељен, па нема ко да му ради, а остала му једна добра њива