Дело

БОГОМОЉАЦ 169 неугарена. Чича Пера узе од њега њиву, плати му кирију у напред, па узора и посеја пшеницу. Кад спреми све што је кући за зиму потребно он, једнога јутра, опрости се са свима комшијама и оде у манастир. Наступи љута брдска зима, кад се лоди дрво и камен, а сву околину застре бело студено покривало, те се чини да је сва природа слеђена, изумрла, и никад се више не може у живот вратити. Људи се не одвајају радо од огњишта и топлоте; ту налазе себи забаве и занимања, те им и ово време брже прође. Тада се, обично, сећају и чича Пере и нагађају шта ли он сад ради. Ту се створи доста разноврсних планова, а уз њих, дабогме, падне и по која лепа шала на чича Перин рачун. Ко зна шта ли сад он ради?.. запиткују се његове комшије, а мисли им носе се преко залеђених брда и долина, и лете заједно са хуком студене кошаве, која пишти и Фијуче око сниских плетарица, на се понесе даље, преко горе и дубраве, не знајући за станак ни препону... Али чим прште ледена кора и раскрави се снежно покривало, дође и чича Пера. Долазак његов беше ранији но других година, а и он сам беше друкчији, много друкчији но обично. На лицу му беше исписана нека празноверна и суморна плашња, од које му цео поглед беше још мекши, још нежнији и пријатнијп. Бзше питом као овца, и пажљив према сваком, па и према најмањем детету. Кад је сам, вечито је замишљен, иде оборене главе, а у оку му се виђаше дубока забринутост. Само у том случају могаху се на његову, иначе увек чисту и ведру челу, опазити боре... Па ипак, чим ко стане пред њега и ослови га, лице му се разведри, боре се разиђу, а из ока му завеје сама благост и топлина. Опазише сви да се чича Пера променио. Ово већ изазва велику љубопитност код суседа, који тако навалише са запиткивањем, да им чича Пера не могаде одолети. Он им најзад. после дугог устезања, саопшти узрок своје забринутости. Отишао је у манастир, провео je тамо целу зиму, али му срце не приону за светињу, нити му се душа могаше узнети у небеске висине и предати се цравој искреној, топлој молитви. Једнако му на ум излажаху обичне земаљске, грешне