Дело

182 Д Е Л 0 њихов мали је, око двадесег у свакој. Учење траје две године. Наставничко особ.ке с.астоји се из једног учитеља ткања којп је у псто време управник школе, једног ткача који помаже учитељу и једног хонорарног наставника за општу наставу. То је но гтрограму, а у ствари од стручног особља ижоле имају само по једног учитеља ткања. Мн имамо само те две школе у којима се младеж учи ткачкој вештини, па и оне нс изгледа да успевају, јер нису довољно снабдевене прибором, а оскудава пм и стручна спрема, Један учитељ ткања не може показати уснех у свима радовима. Ткачка Школа у Ужицу била је неко време затворена, а то показује да са њом не идо најбоље. Како су данас уређене, те школе не одговарају задатку, те не могу ни ноказати очекиване резултате. Требало би их преуредити, нрописати потиунијн наставни план и повећати број стручног особља, ако се хоће да се спасе и подигне наша ткачка индустрија. Сем тих школа више или мање специјалног обележја има нх још неколико у којима се спрема женскиње за обичне женске радове, као што су Свеучилиште женских радова, Радничка Школа Женског Друштва у Београду и десегину сличннх школа у унутрашњости. Ми смо веома сиротни у индустријским школама, а и ово што имамо већином је непотпуно уређено. 0 томе ћемо се уверити кад видимо колико се даје места индустријској настави у другим земљама и колики је број младежи у њој заступљен. V Индусгријска настава у страним земљама није строго изведена по неком сталном принципу него према локалним потребама развитка индустрије, те је с тога веома тешко тачно класиФиковати индустријске школе према ступњевима наставе у њима. Оне се обично деле на основне, средње и више школе као и општа настава ума, али та деоба ннје потпуна. На прво место долазе елементарне (основне) или индустријске школе првога ступња које спремају просте раднике за нндустрију. Увођењем тих школа ишло се на то, да се досадашњп