Дело

Д Е Л 0 298 Овим би. по схватању г. Стан., била доказана целина а o6opeii његов разлог како овај по неједнакој употреби Стеванова текста, тако и онај, што се чудеса не спомињу у II глави. Г. Станојевићу садстоји на ВОЛ.П да и ову главу нрпмакне XIV-oj, на нх заједно прогласи за трећу целину. Само наиомињем да. учинио то или не, треба мало да се обазре и на ночетак ове XV и XVI главе, јер оне не само да иоуињу неиосредно, без икаква увода, без чега не могу да буду ни обичне повете, него још п једна п друга ночињу реченицама у којима има њго, односна заменица, која неопходно претпоставља нешто наиред. Почетак XV впделн смо мало ире, а почетак гл. XVI гласи : По с емк же пребивакинтоу мБнћ, недостопноу рабоу lero...,') За објашњење тог опет би била нотребна бар једна хинотеза. Односно пптања што Доментнјан, није употребно последњпх 5 глава Стеванова дела напомињем и ја још впше, да он тако исто није употрсбпо из I дела оне главе, односно места. која говоре о рођењу Немањину (гл. П), о истребљењу богумнла (гл. VI), о даровима Немањиним поједпним манастирима (гл. VIH), Ту долази и оно што г. Љ. Станојевић вели, да у одеском рукоиису живота Симеонова од Домент. нема ништа о дарованој земљп грчкога цара (гл. III) и о рату Немањину с Грцпма (гл. СП) и да ће та места у издању Даничићеву (стр., 5 и 21 — 29) бити по свој ирнлици доцнија интериолација, уметнута из живота Немањина од Стевана 11^^08644^110^) Ту бих још додао и онај светогорско-калуђерсчи интерес,3) који се у Домент. делу врло лепо огледа утоме, што он ирича да је Симеун нсточио миром први пут у Хиландару (што ни Сава не прича), а да у Студеници нцје хтео док га Сава из Хиландара није иисмом замолпо.4) а међутнм Стеван прича само да је Симеон два пут источпо мнро (гл. XV и XX) и то у Студеници. Тај калуђерски интерес огледа се и у овом°: Сава је највише светогорски свегац (тамо је највише живсо и радио) док го у такој мери није и Спмеон (живео и лежао тамо 10 год.). Доментијан је већ Једанпут у животу Св. Саве причао догађаје оиисане код Стевана у носледњнх пет глава (о Стрезу и Андрији) и придавао је њихов срећан исход гсскључиво Сави. Какав би еад резон био да он, држећи се и ту верно Стевана, утерује некако сам себе у лаж, п да то ирпча и за Симеона, у главном студеничког свеца ? На послетку да номенем ово. Доментијан иишућу жнвот Св. Саве 1254 године, а то је за 10 година раније него што ]е писао живот Св. Спмеона (ио исправци Јагићевој у Starinama V стр. 12.) знао је (баш да не речем: и употребио) како за први, тако и за други и за трећи доо (односно дело) Стеванове биограФије. 11 онда би излазило по схватању г. Стан., да је дело Стеваново 1254 год. била једна целина. Две хино‘) Стр. 21. ред 21. :) Спом. Срн. Кр. Акад III- стр. (38 Ј) Годишљица УП. стр. 117. 4) Даничићево издање од 1805 год. стр. 113.