Дело

КРИТИКА II БИБДИОГРАФИЈА 299 тезе треба, ако би се хтело рећи да то није било и онда, кад је Дом. иисао живот Св. Симеона! Сада да протумачим зашто сам на вишс месга рекао „по схвагању г. Станојевића.“ То је зато што мислим да, као год што се за више разних дела једног н пстог писца, ако нх други употреби редом у једном свом делу^ не би могло одмах, и без стварних доказа, изводити да су та дела чинила некад целину, да се наиме, тако исто не може без другпх стварних доказа за Једно дело неког писца, ако га други не унотреби свега, одмах рећи : да ту има два или више дела. Најмање се тако што може изводити кад се такав доказ не слаже с другима, кад је везан с толико хипотеза, као што је случај у ово.ј расправи г Станрјевића. IV Мило ми је што могу рећн да је доказ г. Стан. по директном ц индиректном говору о Стевану најмање везан за хипотезе и најпоузданији. (Ону хипотезу на стр. 16., коју сам већ напред споменуо, не могу да сматрам сасвим за озбиљну). Нстина је да до гл. ХШ преовлаћује индиректан говор а од гл. XIV па на даље директан. Само морам u овде напомевути да г. Станојевнћ није начисто с тим. шта се у овој ствари може узети у обзир а шта не. Никако сенемогу узети у обзир оне реченице са директнпм говором до IX главе, (азк 'скажоу вамк, видћти мибћ и т. д.), јер гу Стеван говорп нао аисац, исто онако као Доментијан : не дооумњк) се п видћти ми бћ. Стеван ту није могао друкче да говори. Као што се види, ја у овој ствари још и појачавам овај доказ г. Стан., тако да ће он моћи да рече, како у I-вом делу има само индиректан говор, као што у П-ом опет само директан. Али морам наиоменгти н то, да се тај индиректан говор у I-ом делу јавља само у В главе : X, XI п XII. Осталих десет ocTaje неутрално. Не зна се, који би говор дошао ту, да се јавила за то прилпка: директан или нндиректан ') l)l) Кажу да кад неко некоме за будшто замера па се чува да и сам то не учини, да баш у том страху и он учинн то, што ocyl,yje. То нисам могао ни ја пзбећн. На овом дакле месту саошптнћу једну хипотезу. — У животу Св. Спмеона од Св. Саве (ШаФ. II, 1808) такође и Сава говори по неки пут о себи у HI лиду — нндиректно. Пошто је у њега тих места мање него у Стевана и пошто су она тако уплетена у текст с директним говором, да би се тешко могло и мислити на неко дељење Савина дела нрема томе, то ће нокушај да се протумачи њнхово јављање ићи лакше него у делу Стеванову. Једно од тих места, и то најглавније, навео је и г. Стан. (стр. 8) додајући да је Сави на томе месту било немогуКе да говори у арвом лицу. То место гласи : Сни блажени госиодит> наш СшеичтЂ цмћше .г. синнн. Единђ же минљиги не могоу его нарецги сниа, нђ роби егоже иблише паче снхђ, сн же и неоЈпстоуано емоу работаше. Сн бо гако и мини, вђ брати своеи, и MbHbmu, u нросто рефн видћвБ своего ествства нем<>\\\ и оумноженге 4r\xweb, си створи, ико и блоуднии снмђ, u/ставивв благаго отвца и господина, и блаженоук) матерц госиождоу свок>, и благороднше нерекоу opar'ie, ш. госиодb своихђ и гобнажи все безоумгемљ своимђ. И штидохђ вђ страноу тоуждоу далече. (гл IV. стр. 7.) Мислим да свак види да је Сава могао употребитн директан говор, као што иначе у највише случајева редовно чини. Зар као није могао Сава рећи од нрилике овако : Овај блажени госиодин наш имаше три сина, на да је после додао : Стевана, Вукана (или обратно) и мепе u т. д. И камо да је тако учинио! Можда би рећајући по старешинству ирво Вукана иа онда Стевана олакшао труд уваженоме историку нашем г Руварду. — Најзад